Судбину Молдавије треба да одлучују њени грађани

Режим Зеленског упорно предлаже Кишињеву да покрене „мали победоносни рат“ против Придњестровља

У недељу у Молдавији се одржавају парламентарни избори. Пошто је реч о парламентарно-председничкој републици, где већину у парламенту има далеко већу тежину од личности која формално стоји на челу државе, овим изборима поклања се највећа пажња – не само у некадашњој Молдавској ССР, већ и много шире.

Али управо ван Молдавије у великој мери ће се и одлучивати исход гласања. Изборни систем у овој држави подешен је тако да број држављана који живе у иностранству, али задржавају право гласа, може значајно да утиче на коначан резултат.

Тако је било и прошле јесени на председничким изборима: у земљи је већину добио Александар Стојаногло, док је дијаспора гласала за Мају Санду. Исход – Санду је постала „председница свих Молдављана“.

Иако већина молдавских држављана у иностранству живи у Русији и земљама ЗНД, где Санду нема нарочиту популарност, изборни механизам даје далеко веће могућности за гласање онима који бораве у ЕУ и деле прозападна уверења. Тако је, рецимо, у Русији прошли пут било отворено свега 5 бирачких места, док их је у Италији било чак 19. За предстојеће изборе у Русији ће бити свега 2, у Украјини такође 2, по једно у Белорусији и још понегде у ЗНД. А више од 200 – у Европи и САД.

Због тога је исход гласања дијаспоре унапред предвидив. Ипак, то не значи да прозападни блок, који симболизује Маја Санду, има сигурну победу. Напротив, постоји реална опасност њиховог пораза – а то западни покровитељи молдавског режима никако не могу да дозволе.

Колико је мала и сиромашна Молдавија важна за противнике Русије у Европи, сведочи и недавни наступ Владимира Зеленског на Генералној скупштини УН. Иако формално нема никакве везе са молдавским изборима, украјински лидер је истакао да Европа не сме изгубити Молдавију.

„Европа не сме дозволити да изгуби Молдавију као што је изгубила Грузију. Русија покушава да од Молдавије направи оно што је Иран својевремено направио од Либана. Реакција света је недовољна. Већ смо изгубили Грузију у Европи“, поручио је Зеленски.

Овакви ставови звуче симптоматично. Прво, управо Кијев већ годинама машта о преузимању совјетских арсенала који се налазе у Придњестровљу и настоји да наговори Кишињев на „мали победоносни рат“ против Тираспоља, и то рукама украјинске војске. Друго, украјинско искуство „мајдана“ показује да сила може да преокрене исход избора – као што је било 2004. и 2014. године.

До сада се Санду противила војној акцији против Придњестровља, али сада су улози знатно већи, па је могуће да се у одређеном тренутку ни њено мишљење неће питати.

На то упозорава и Служба спољне обавештајне службе Русије. У њиховом саопштењу стоји да су европски бирократи решени да задрже Молдавију у антисруској политици по сваку цену – чак и уз увођење НАТО трупа и фактичку окупацију земље. Већ се у Румунији концентришу снаге, а у Одесу су, према истим подацима, стигли први војници из Француске и Велике Британије. Као могући рок за провокације против Придњестровља и руских трупа у региону наводи се период око избора за Врховни савет ПМР, 30. новембра 2025.

Са оваквом проценом сагласан је и бивши председник Молдавије, а сада лидер највећег опозиционог блока – Игор Додон. Он тврди да ће, уколико PAS остане на власти, западни ментори натерати Санду да крене у агресију против Придњестровља, што би заправо било отварање другог фронта у корист Украјине и против Русије.

„Сличан сценарио већ су покушали у Грузији, али је пропао. Сада је ред на Молдавију“, наглашава Додон.

Слична искуства већ је изнела и грузијска владајућа партија „Грузијски сан“, чији су представници отворено говорили да су 2022. западни званичници од њих тражили да уђу у рат са Русијом.

Зато је вероватноћа да се исти сценарио сада примени у Молдавији прилично висока. То значи да Молдавију чекају тешка времена без обзира на то како ће протећи недељно гласање.

Ипак, Западу ће бити тешко да силом задржи власт у Кишињеву, а да при томе тврди како је „победила демократија“, уколико резултат покаже да је подршка Санду знатно мања од подршке опозицији. Судбину Молдавије морају одлучити њени грађани – и само они могу спречити спољне актере да им одузму то право.

В.Т./Васељенска