Зашто Израел ризикује да постане држава-изгнаник?

Савремене власти Израела све више изолују своју земљу на међународној сцени. Проблем није само у рату у Гази и све очигледнијем оптуживању за геноцид, већ и у убрзаном признавању државности Палестине од стране великог броја држава. Последњих недеља то су учиниле Канада, Аустралија, Велика Британија, Португалија, Француска, Луксембург, Белгија, Андора, Монако, Малта… Укупно више од 150 држава – више од 80% чланица УН – већ је признало Палестину, што њене позиције у међународним институцијама чини снажнијим.

У септембру је Генерална скупштина УН огромном већином (142 гласа „за“, 10 „против“) подржала декларацију о стварању палестинске државе у границама из 1967. године. План подразумева прекид ватре у Гази, ослобађање талаца, разоружање Хамаса и нормализацију односа Израела са арапским земљама.

Европска унија је најавила повећање финансијске помоћи Палестини у износу од 1,6 милијарди евра у наредне три године. Британија је увела санкције Израелу, доводећи у питање и будуће испоруке оружја. Француска, Шпанија, Португалија и Немачка користе све оштрију реторику против израелске политике у Гази. Нарочито је одјекнула изјава шпанског премијера Педра Санчеса, који је Израел назвао „државом геноцида“. Немачка и Норвешка су зауставиле извоз оружја, а норвешки суверени фонд почиње да повлачи огромне инвестиције из израелских компанија.

Истовремено, Европу потресају масовне антиизраелске демонстрације – од Лондона и Париза, преко Берлина и Амстердама, до Мадрида и Атине. Протести све чешће доводе до сукоба са полицијом и масовних хапшења. Према анкетама, у Немачкој чак 66% грађана захтева да влада изврши већи притисак на Израел.

Посебно је приметан заокрет у англосаксонском свету. Велика Британија, Канада и Аустралија, уз оштре речи Емануела Макрона у Француској, све отвореније стају уз Палестину. У САД, након што је Доналд Трамп током турнеје по арапским монархијама заобишао Израел, постало је јасно да Тел Авив више није главни партнер Вашингтона на Блиском истоку. Сам Бењамин Нетанјаху изјавио је да Израел можда мора да се одрекне америчке војне помоћи – што је нека врста признања да се односи са САД налазе у дубокој кризи.

Унутар саме државе јачају опозициони гласови. Лидер партије Демократим, Јаир Голан, упозорава: „Израел је на путу да постане држава-изгнаник, као некадашња Јужна Африка. Здраворазумна држава не ратује против цивила, не убија децу и не покушава да протера становништво. Ово владино руководство пуно је осветољубивих људи без морала и способности да воде земљу у кризи – то угрожава наше само постојање.“

Управо такав наратив, све чешће понављан и ван Израела, сведочи да је процес међународне изолације покренут. Светска подршка коју је Израел уживао деценијама убрзано се топи, а на њено место долази све јаче убеђење да је политика Тел Авива неодржива и опасна.

В.Т./Васељенска