Амбасадор Бабић: Запад појачава притисак на Србију

Велика Британија, Немачка и поједини кругови у Вашингтону врше притисак на Србију, изјавио је за „Известија“ амбасадор Србије у Москви, Момчило Бабић.

С администрацијом Трампа, Белград је успоставио добре односе, али и даље остаје проблем санкција против нафтне компаније NIS, које је увела администрација демократе Бајдена.

Главни циљ Лондона и Берлина је да Србија прекине везе с Москвом и придружи се санкцијама, сматрају аналитичари. Унутрашња ситуација у Србији остаје напета: власти изводе своје присталице на улице, а опозиција се припрема за годишњицу трагедије у Новом Саду која је покренула протесте.

Ко покушава да се меша у унутрашња питања Србије

Велика Британија, Немачка и поједини кругови у САД све више врше притисак на Србију, рекао је „Известијама“ амбасадор Србије у Русији Момчило Бабић.

„Притисак Запада расте из дана у дан. Највише притискају Велика Британија, Немачка и одређени кругови у САД. Администрација Трампа је била добра, али Америка је велика земља и тамо постоје различити кругови. То су земље које имају интерес да врше притисак на Србе“, истакао је Бабић.

Претходно је председник Србије Александар Вучић навео да специјалне службе више земаља финансирају протесте у Србији, на шта је већ потрошено 4 милијарде долара. Он је нагласио да мора да ћути како не би нарушио неутралност, али да је ситуација под контролом.

„Ове земље знају да смо свесни њихових активности“, додао је Вучић.

Средином септембра, Руска служба спољне обавештајне службе (СВР) објавила је да ЕУ припрема у Србији сценарио „обојене револуције“. Међутим, тај сценарио је отежан снажним патриотским осећањима у друштву.

„Циљ европског либералног мейнстрима је да у овој највећој балканској земљи доведе на власт послушно и Бриселу наклоњено руководство. Мора се признати да евроелитама много тога полази за руком: млади радикализују се и прелазе од мирних протеста ка „револуционарним“ методама и насиљу“, навела је СВР.

Власти Србије су саопштиле да ће контактирати руске обавештајне службе по овом питању.

Запад покушава да утиче и на српску владу

Поред подршке протестима, западне земље покушавају да утичу и на унутрашње односе у српској влади. Лондон и Берлин врше притисак да се уклоне министри који подржавају развој односа с Русијом. Главни циљ је да Србија уведе санкције против Москве, обустави директне летове и одустане од руског гаса. Нови уговор о снабдевању гасом требало би да буде потписан у октобру.

Немачка и Велика Британија су најактивније европске земље на Балкану. У Немачкој живи значајна дијаспора са Балкана. Као кључна земља ЕУ, Немачка је заинтересована за промоцију интеграционих идеја у региону, каже програмски менаџер РСМД Милан Лазовић.

„Велика Британија жели да ојача утицај у Европи, посебно на Балкану, где постоје симпатије према Русији и Кини. Србија је једна од тих земаља“, додаје експерт.

Међутим, Белград неће мењати своју политику. На састанку у Пекингу са Владимиром Путином, Вучић је рекао да Србија неће уводити санкције Русији и да ће остати војно неутрална.

Санкције против NIS

29.септембра Вучић је примио руског амбасадора Александра Боцан-Харченка, а једна од тема била је ситуација око нафтне компаније NIS. У јануару 2025. Стејт департмент је увео санкције NIS-у, чији контролни пакет акција припада „Газпром нефти“ и „Газпрому“. Од тада је шест пута одлагано увођење рестрикција, али Вучић је изразио забринутост да САД неће прихватити ново одлагање после 26. септембра. Касније је саопштено да је САД ипак одложио санкције до 8–9. октобра.

Санкције су уведене за време демократске администрације Џоа Бајдена. С обзиром на боље односе са републикарцима, Белград је на изборима 2020. подржао Доналда Трампа, а у марту његов син Доналд Трамп млађи разговарао је са Вучићем о стратешкој сарадњи.

Експерт Милан Лазовић додаје да су демократе више идеолошки настројене, а републиканци прагматични. Зато Вашингтон може показати флексибилност, пружајући време за компромисе и стабилност енергетског тржишта.

Недавно је АО „Интеллиџенс“ из Санкт-Петербурга, друштвена компанија „Газпрома“, купила 11,3% NIS-а. Главни разлог ограничења – контролни пакет у рукама подсанкционисаних компанија – тиме може престати.

Да ли ће протести у Србији престати

Кључни фактор остају унутрашњи процеси. На основу протеста студената и опозиције од новембра, покренуто је и кретање „Грађани против блокада“. На 167 локација учествовало је најмање 157 хиљада људи, саопштио је помоћник директора полиције Владaн Радосављевић.

Подршку властима показује и 20–25% језгра бирача СНС-а. Међутим, бројност митинга за власт није велика и делимично се обезбеђује административним ресурсима, каже директорка Центра средоземних студија НИУ ВШЕ Екатерина Ентина.

Опозициони протести до сада нису ескалирали, али нова опасност се очекује 1. новембра, на годишњицу трагедије у Новом Саду, када је погинуло 16 људи.

„Масовност и интензитет протеста зависиће од тога да ли ће се формирати нови политички лидери међу студентима и изаћи у први план“, каже политолог.

Парламентарни избори могу донети решење. Вучић је најавио да ће бити пре времена, али није навео датум. Према септембарском истраживању Ipsos-а, коалицију предвођену СНС-ом спремно је да подржи 48% испитаника. На локалним изборима у јуну, пропрезидентска партија је победила упркос расту опозиције. Потенцијал за претварање протеста у институционалну политику постоји.

Избор-народа.орг