Пуштен, али не слободан: Генерал Павковић под лупом Хага до 2027.

Nebojsa Pavkovic na proslavi Dana JA.15.6.2001. foto:A.Andjic
Небојша Павковић, генерал и некадашњи командант Треће армије Војске Југославије, после година у финском затвору, коначно је изашао на слободу. Али то није она слобода коју обичан човек замишља. Иако ван затвора, генерал ће наредне две године живети по правилима која је поставио Хаг и то буквално под надзором.
На основу споразума о условном пуштању, Павковић сме да борави у свом дому или болници, али излазак је могућ само ако је хитно и ако се претходно добије зелено светло од хашког Механизма.
Морао је да преда пасош, забрањено му је да контактира било кога ко је сведочио против њега, да говори за медије о предмету, да негира пресуду, па чак и да даје изјаве у којима би, како је наведено, „величао одговорне за злочине“.
Забрањено му је и да држи, купује или користи оружје, чак и ако има дозволу. Свака грешка, макар и формална, може га вратити у затвор, без новог суђења.
Његов адвокат, Александар Алексић, каже да ово није изузетак већ нова пракса коју је увео бивши председник Хашког трибунала, судија Кармел Ађијус. Наиме, раније су се неки осуђени по повратку кући састајали са сведоцима или коментарисали предмете у јавности, па је Хаг од тада увео ова додатна ограничења.
У истом духу је и одлука о Франку Симатовићу, исти услови, иста правила, исти надзор. Србија је поново морала да да званичне гаранције да ће надгледати Павковића све до истека казне, тачно до 25. децембра 2027. године.
Васељенска

Генерал Павковић је слободан као птица јер такав је био и у Хагу : „Homo non sibi soli natus
sed patrija“*! Како би сте назвали оно што се дешава у Израелу а наш генерал је бранио и
одбранио нашу отаџбину и тако смо добили Р-1244 СБ/УН, вечну тапију на КиМ. Доказ да
су Шиптари лојални Србији, њих 50 хиљада породица, морали да се повуку са нашом војском
побија било какву оптжницу. При том им наша ПВО оборила 62 ваздухоплова, 26 хеликоптера
и 8 дронова.Тако је спречена окупација Србије а, познато је, да је квислинг на челу земље гори
од самог окупатора.
* „Човек није рођен само себи већ и отаџбини.. (као дуг прцима)“