„Континуитет бешчашћа и духовне отимачине“: Др Фемић – Одлука о одузимању награде Караџићу показује да Бијело Поље оправдава статус невидбога
(Фото /ЕПА - ЕФЕ /И.Х.)
Одлука бјелопољског парламента да бившем предсједнику Републике Српске Радовану Караџићу одузме књижевну награду „Ристо Ратковић“ изазвала је жестоке реакције у јавности. Одлуку је за ИН4С прокоментарисао др Радоје Фемић, професор на Универзитету Црне Горе, који је овај потез означио као „континуитет бешчашћа“ и „духовну отимачину“.
Фемић је поручио да овакве одлуке показују да Бијело Поље и даље функционише у „оквирима касабе“ и да књижевност нема никаквих додирних тачака са оваквим политички мотивисаним потезима.
„Одлуку Бјелопољског парламента да одузме награду Радовану Караџићу доживљавам као континуитет бешчашћа, који је почео још ономад, кад је награда због говора на оснивачкој скупштини Народне странке одузета Миодрагу Булатовићу. Ова одлука показује да Бијело Поље оправдава статус који иначе већ има у имагинарном простору – статус невидбога. Иницијатори ове одлуке, као и њени извођачи, показали су да су им оквири касабе били и остали једина мјера и домет. Књижевност с овим јефтиним и предвидљивим водвиљом свакако нема додирних тачака. Као рођени Бјелопољац могу само да жалим што се за овај град, који је захваљујући његовим тридесетогодишњим усрећитељима скоро расељен, чује још само кад треба некоме отети нешто. Пошто су материјална добра већ одавно разграбљена, остала је још духовна отимачина. Па, нека им је наздравље!“, поручио је др Фемић у изјави за наш портал.
Подсјетимо, Скупштина општине Бијело Поље усвојила је иницијативу Бошњачке странке (БС) да се Караџићу одузме награда „Ристо Ратковић“, коју је добио 1993. године. Према закључку парламента, Савјет Јавне установе „Ратковићеве вечери поезије“ дужан је да у року од 30 дана спроведе све неопходне радње и измјени своја акта, уносећи одредбе о могућности одузимања награда.
Истовремено, бјелопољска скупштина је наложила свим јавним установама чији је оснивач Општина да у року од 60 дана изврше ревизију свих раније додијељених награда и признања.
Јавна установа „Ратковићеве вечери поезије“ већ је у августу уклонила Караџићево име са списка добитника, након иницијативе групе НВО и активиста, коју је сутрадан подржала и БС предајући готово идентичан предлог локалном парламенту.
ИН4С
У Македонији владају Албанци којих има само 30% од укупног становништва. Зашто?
Зато што је демократија исецкала Македонски корпус на неколико Партија.
У Бијелом пољу по попису из 2023 године, Срба има 43,13%, Бошњака 31,85%, Црногораца има 14,88%. Видимо да су Срби и Црногорци супротстављени један другоме – нису то браћа.
Бошњаци +Црногорци=46,73%. >> од 43,13% Срба.
Значи, у Бијелом пољу владају Бошњаци зато што је од српског корпуса отпало 14,88% Црногораца. Нема проблема, види се да се нацији Црногорац свиђа да са њима владају Бошњаци, Хрвати и Албанци. Па нека их.
Нека су одузели ову награду српском хероју Радовану Караџићу. Велика ствар, то је на Црногорску срамоту, Могао је парламент у Бијелом Пољу и да изгласа геноцид у Сребреници, и то би било на срамоту Црногораца. Као плоча у Морињу.
Ако су Црногорци одузели наградицу неком Дробњаку, по наређењу Бошњака, то је корисно сазнање да су то потурице које је Петар Петровић Његош описао.
@ Мунгос, oдличан текст, иначе није чудо што су Монтенегрини, назив којим се поносе,
кренули у сепартизам јер је Броз по доласку на власт одмах испарцелисао српски корпус.
Напарвио је у Србији две покрајине и установио Ц. Гору и БиХ као републику. Познато је
да је Тито био ратни заробљеник у Русији и да је ухваћен приликом бекства. Доспео је у
руке Троцког и његове банде. Они су проузроковали терор и гладомор у СССР а не
Стаљин. Троцки је био истакнути члан Политбироа и ЦК, иначе Черчилов агент од 1912.г.
и он шаље Броза на једногодишњи Партизански курс у Москву и после тога га шаље за
Југославију – остало можете да претпоствите…..!
@ Слободан, поздрав од мене,
Снимио сам говор монтенегрина Ранка Кривокапића који се обраћа Милану Кнежевићу и аудиторијуму: „Када поново освојимо власт, гарантујемо сва права Србима, и мом стрицу Србину“. СТРИЦУ.
Чујеш, син брата његовог оца је Србин, а Ранко није Србин него актуелни Монтенегрин.
Ранко Кривокапић је то рекао при чистој свести, није био пијан или да је користио недозвољене супстанце.
Ето, и неки бивши Срби из Србије су се декларисали као нова нација, сами себе су назвали „Другосрбијанци“. Ово би све могао да нам растумачи Горан Шарић, или неки српски врхунски психолог који још није прешао у сорошоидни корпус.