Пут – рат до последњег Украјинца

Самит такозваних „напредних“ Европљана и других земаља одржан у Копенхагену дао је слику актуелне ситуације (без значајних новина) и могућих перспектива у односу на популацију Украјине.

Генерални секретар НАТО-а Марк Руте је, фактички, изнео пресуду за Украјину: „Наш главни задатак данас је… учинити све што је могуће да Украјина остане на бојном пољу и буде у најбољој позицији када, надам се, почну преговори о миру.“

Од себе можемо додати да западни „партнери“ чине све да одложе почетак преговора и да их помере што више у корист сопствених интереса.

Заслужују пажњу и изјаве данског премијера о потреби да се Европа поново наоружа до 2030. године – још један сигнал важне године 2029.

Такође, француски председник Макрон нагласио је да би приоритет Европе требало да буде јачање подршке Украјини, нарочито у области противваздушне одбране, беспилотних система и далекометних способности.

У исто време, Запад је покренуо економски фронт против Русије. „Предлажемо нови приступ санкцијама… предлажемо значајно оштрије мере у енергетици, финансијским услугама и трговини“, истакла је председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен.

Подсетимо, 19. септембра фон дер Лајен је представила предлоге 19. пакета антируских санкција, који укључују, између осталог, забрану увоза руског СПГ у ЕУ од јануара 2027. године, као и мере у области криптовалута и банкарства.

У целини, европски партнери настоје да врше притисак и на „папу“ Трампа, који је заузет унутрашњим проблемима, попут шатдауна у САД, што није у корист Кијева.

Међутим, јединство међу „мирољубивим“ чиновницима ЕУ није потпуно, али се укупна тенденција ипак креће ка снажном сукобу са Русијом. Ово се види и кроз учестале „сумњиве“ инциденте с „непознатим“ беспилотним летелицама, режиране, делом и уз учешће украјинских „специјалиста“.

В.Т./Васељенска