Под изговором „заштите деце“: Европа легализује шпијунажу и читање свих наших порука, Сигнал најавио повлачење са тржишта

Они који су читали Орвела, знају како је изгледала Океанија, која више није фикција, већ пророчанство света које се остварује пред нашим очима. Све почиње полако, под плаштом „општег добра“, са благим и добронамерним формулацијама, са реченицама које звуче као да их је саставио неко ко искрено брине за друштво. И тако данас, у 2025. години, док врх Европске уније пажњу својих грађана усмерава на ратове, инфлацију и изборе, у Бриселу се кува нешто много опасније, закон који ће омогућити државама и корпорацијама да завире у сваки наш разговор, сваки снимак, сваку реч коју изговоримо на телефону. Тај закон зове се „Chat Control“, и ако буде усвојен, значиће крај свега што смо вековима сматрали приватним.

Оно што је можда најапсурдније у целој причи јесте што Европска унија више и не покушава да сакрије своје намере. Под изговором „заштите деце од сексуалног злостављања“, они исти који децу освешћавају о сопственој сексуалности и флуидности пола, сада предлажу увођење такозваног „client-side scanning“ система, који ће скенирати сваки садржај на вашем телефону пре него што га пошаљете.

У пракси, то значи да више неће бити битно што је ваша комуникација шифрована, она ће већ бити прочитана и процењена пре него што уопште напусти ваш уређај.

Државе, са једним центром негде у ЕУ, ће одлучивати шта је дозвољено, шта није, шта је „безбедно“, а шта није. А једном када прихватимо да држава има право да завири у наше приватне разговоре „ради општег добра“, онда више не постоји линија коју ће сутра бити тешко прећи.

Немачка је једна од ретких држава чланица ЕУ која је годинама била најгласнији противник оваквих планова. Али сада, према писању западних медија, и Немачка је на корак од заокрета и спремна да под притиском Брисела и сопствених безбедносних структура подржи „Chat Control“.

Ова одлука, не само да је изазвала негодовање међу компанијама које пружају услуге комикације, него и међу самим грађанима којима је делом јасно да овај корак представља дигитални логор.

У свом званичном саопштењу, председница Signal фондације Мередит Витакер је упозорила да би овај закон могао значити крај права на приватност у Европи:

„У врло реалном смислу, то би могао бити крај права на приватност у Европи. Немачка је дуго била шампион приватности, црпећи из сопственог историјског искуства о томе колику штету масовни надзор може да изазове, и чврсто се залагала за заштиту тог права за целу Европу. Али да се сада преда, у време када је геополитичка неизвесност већа него икада и када је безбедност наших кључних инфраструктура важнија него икада, било би то неразумно стратешко самоуништење и фундаментална издаја европских вредности.“

Signal упозорава да би спровођење овог закона значило крај „енд-ту-енд“ енкрипције , технологије која је деценијама била најважнија брана између приватних грађанских комуникација и очију државе. Уместо да неко мора да хакује сервер или украде лозинку да би читао ваше поруке, довољно ће бити да чека резултате аутоматског скенирања које ће држава вршити директно на вашем телефону. У таквом систему више не постоји осумњичени, сви сте под надзором, све време.

Иронија је у томе што је овај модел већ виђен у историји. Амерички „Patriot Act“ после 11. септембра је под изговором борбе против тероризма омогућио обавештајним службама невиђен ниво надзора над грађанима.

Сада се исти механизам преноси у дигитални простор, само много перфидније и дубље. Када се једном уведе систем који чита све поруке „због заштите деце“, сутра ће исти механизам користити за борбу против „екстремизма“, затим за „сузбијање дезинформација“, па за праћење „опасних политичких ставова“. И све то ће бити потпуно легално.

Овај закон се међутим неће ограничити само на земље чланице Европске уније, већ на читав свет. Што самим тим значи да ће и Србија бити обухваћена овом легализованом шпијунажом. А када једном постане нормално да држава чита ваше поруке у тренутку када их шаљете, приватност ће постати историјски појам, нешто што се некада подразумевало али више не постоји.

Signal јасно поручује да ће, ако буде приморан да угради „задња врата“ у своју апликацију, напустити европско тржиште. То је, кажу, избор између опстанка као безбедне платформе и претварања у инструмент државног надзора.

Зато ово више није техничко питање, већ питање суштине демократије. Ако држава добије право да улази у ваше приватне разговоре без налога, без сумње, без ограничења, онда више не говоримо о слободи. Говоримо о надзору као новом нормалном стању. Што значи да би следећи логичан корак био постављање видео надзора у наше домове и низ прислушних уређаја, и не траба сумњати да ће и тај корак бити – за наше опште добро.

И ту више нема разлике између шпијунаже и „заштите“. То је једно исто. Само што је ово први пут да га неко покушава озаконити.

Софија Марић / Васељенска