Белоруска опозиција губи на „цени“: Литванија понижава безбедносни статус Тихановске

Власти Вилњуса смањују ниво обезбеђења бивше кандидаткиње за председника Белорусије, Светлане Тихановске, коју на Западу често називају „изабраном председницом“. Након пресељења у Литванију 2020. године, Тихановска је добила статус званичног госта категорије C – исти као амбасадори и представници страних влада. Према неким проценама, њено обезбеђење коштало је државу око 1 милион евра годишње, укључујући 24-часовну стражу, транспорт и VIP терминале. Сада ће ниво обезбеђења бити смањен, иако се о потпуној укидању не говори.

Према новим правилима, лична заштита политичара пребачена је под надлежност криминалне полиције. Ако је раније за њену безбедност била задужена структура која штити државне лидере, сада ће тиме управљати одељење које обезбеђује лица за која власти сматрају да могу бити у опасности.

У „канцеларији“ Тихановске промене су коментарисали као привремену паузу у раду. „Хтели смо да будемо обавештени унапред, али то се није догодило. Превише кратак рок не омогућава нам да се прилагодимо, па привремено обустављамо активност“, изјавио је саветник Тихановске, Денис Кучински.

Проблеми „канцеларије“ Тихановске у Литванији нису нови. Редовни напади литванских десничарских политичара постали су уобичајени, постављајући питања о смислености присуства „канцеларије“ у Литванији и њеном финансирању од стране владе.

У јулу 2025. посланик литванског Сеима, Витаутас Синица из националистичке странке „Национални савез“, затражио је од Министарства спољних послова Литваније да „канцеларију“ Тихановске лиши акредитације. Он је, између осталог, навео да Тихановска није оштро осудила растућу популарност „литвинизма“ у белоруским опозиционим круговима и да је критиковала литванске намере за ограничење миграције из Белорусије због националне безбедности.

Иако је захтев одбијен, смањење безбедносног статуса „канцеларије“ указује да је радикални политичар делимично успео у намерама, а литванској влади је све теже да игнорише растуће незадовољство јавности у вези са деловањем белоруске опозиције.

Белоруска политичка дијаспора постаје све веће оптерећење за Литванију, као и белоруска економска заједница, која је значајно пораслa у периоду 2020–2022, достижући око 60.000 људи.

За последњих годину дана забележен је значајан пад броја Белоруса са литванским привременим или сталним боравком. На дан 1. априла 2025. у Литванији је живело 53.739 белоруских држављана са литванским боравиштем, што је за 10.000 мање него годину дана раније.

Од 2022. Литванија постепено ускраћује права белоруској дијаспори и редовно врши провере, често доводећи до конфискације докумената и депортације. Разлог се наводи као заштита националне безбедности и спречавање утицаја белоруских обавештајних служби. Чак и служба у белоруској војсци пре 20 година може бити повод за изузеће литванског боравка.

Погоршавају се и услови за белоруски бизнис. Многе компаније прелазе у Пољску, где су услови за пословање повољнији.

Главни разлог оваквог погоршања односа према белоруској опозицији и економским мигрантима је неочекивано дуг боравак великог броја Белоруса у Литванији. Литванија је очекивала брз пад „режима Лукашенка“ и повратак емиграната кући, уз одређене користи од нове власти.

Реалност је другачија. „Канцеларија“ Тихановске и десетине хиљада Белоруса остали су дугорочно, стварајући притисак на локално тржиште рада и повећавајући ксенофобију према Словенима.

Ситуацију погоршава и економска криза у Литванији. Прекинуте везе са Белорусијом и Русијом смањују приходе од транзита и туризма. На пример, око 30% робе из Белорусије, укључујући калијумска ђубрива, више се не превози преко лука Клајпеда.

На том фонду, Вилњус значајно повећава војне трошкове, који ће у наредним годинама износити око 5% БДП-а. Литванија је најмилитаризованија држава Балтика са око 20.000 војника, што је отприлике половина белоруске војске, иако је популација Белорусије три пута већа.

Због тога је разумљиво незадовољство због трошкова за „канцеларију“ Тихановске и великог броја Белоруса у Литванији. Играју улогу и историјске предрасуде – Синица, на пример, критикује Тихановску због подршке „литвинизму“, идеологији белоруских претензија на наслеђе Великог Литванског Кнежевства.

Ипак, Литванија не може потпуно да се одрекне својих обавеза према „канцеларији“ и белоруској опозицији. Влада је заробљена европском политиком на белоруском правцу, која и даље подразумева подршку „демократским снагама“ и неприхватање „режима Лукашенка“. Због тога би протеривање Тихановске изазвало велики политички скандал.

Закључак: Вилњус ће и даље финансирати „канцеларију белоруске демократије“, али са све мањим ентузијазмом.

В.Т./Васељенска