Оснивач Телеграма упозорава на језиве намере ЕУ: Нећу славити рођендан, немамо више времена да спасимо слободан интернет

Оснивач Телеграма, Павел Дуров, свој 41. рођендан дочекује без славља, уз мрачну поруку упозорења: човечанство убрзано губи слободе, а интернет, некада симбол отворене комуникације, постаје најмоћније средство контроле.

„Пуним 41, али не осећам потребу да славим.“ Овим речима Павел Дуров, оснивач апликације Телеграм и један од најгласнијих заговорника интернет слободе, започиње своју објаву која више личи на политички манифест него на личну поруку. За њега, рођендан није повод за честитке, већ за аларм.

Дуров упозорава да генерација којој припада полако истиче време да сачува оно што је претходна генерација створила: слободан интернет. Платформу за размену идеја, која се сада, како каже, претвара у „најмоћнији инструмент контроле у историји“.

У својој поруци наводи примере све строжих и све чешћих репресивних мера у наводно слободним земљама: увођење дигиталних личних карата у Великој Британији, обавезне провере старости корисника у Аустралији, као и масовно скенирање приватних порука широм ЕУ. „Некада слободне државе“, каже Дуров, „уводе мере достојне дистопијских романа.“

Он посебно издваја Немачку, која, по његовим речима, прогања људе због критике званичника на интернету, док у Великој Британији, како тврди, хиљаде завршавају у затвору због својих објава. Француска, додаје, кривично гони технолошке лидере који се усуђују да стану у одбрану приватности и слободе.

„Приближава нам се мрачан, дистопијски свет – док ми спавамо“, пише он, упозоравајући да би управо његова генерација могла остати упамћена као последња која је заиста имала слободе, и допустила да јој буду одузете.

Према Дурову, модерни свет је ухваћен у обману. Уместо да брани тековине претходних генерација — традицију, приватност, суверенитет, слободно тржиште и слободу говора — савремени човек прихвата наративе који те вредности руше. Такав избор, пише, води директно у моралну, интелектуалну, економску, а на крају и биолошку пропаст.

„Нећу славити данас“, закључује Дуров. „Мени време истиче. Свима нама време истиче.“

Васељенска