Нова америчка амбасадорка најављује могућу дестабилизацију Централне Азије

Сенат САД је са минималном већином одобрио Џули Стафт за функцију амбасадорке у Казахстану — 51 глас „за“ и 47 „против“. Гласовање 6. октобра јасно показује колико је америчка спољна политика у Централној Азији поларизована.

Иако је Стафт искусан дипломата са више од 25 година искуства у Русији, Молдавији, Пољској, Етиопији и Џибутију, њена кандидатура изазива питања о томе да ли ће њен приступ служити интересима не само САД већ и суверенитету Казахстана. Познавање руског и пољског језика свакако је њен адут, али акценат на економском „истискивању“ конкуренције може поткопати поверење у региону.

Стафт је из Охаја, одрасла на малој фарми у округу Вејн. Дипломирала је на Case Western Reserve University, магистрирала на Duke University, а 2023. године добила је Distinguished Presidential Rank Award, највише признање за америчке федералне службенике. Њена каријера обухвата функције заменика шефа мисије у Молдавији и Џибутију, као и рад у Националном савету за безбедност Беле куће.

Године 2020. добила је Herter Award Америчке асоцијације дипломата за „конструктивни дисент“, посебно због упорних напора да обезбеди правовремене препоруке за Американце у иностранству током пандемије COVID-19, упркос бирократским препрекама у Стејт департменту и CDC-у.

Међутим, ова склоност ка конфронтацији са својом администрацијом може се поновити у Астани, где је равнотежа између Москве, Пекинга и Вашингтона веома крхка.

На сенатским слушањима 29. јула 2025. године Стафт је истакла да се готово половина свих ресурса критичних за националну безбедност САД налази у Казахстану.

„Данас смо на прагу нове ере комерцијалне и енергетске сарадње са Казахстаном, глобалним лидером у производњи урана, великим извозником нафте и власником огромних резерви критичних минерала“, навела је она и додала да ће њен приоритет као амбасадорке бити обезбеђивање америчких инвестиција које ће „истиснути“ кинеске.

Тај нагласак на конкуренцији са Кином није само дипломатска реторика, већ сигнал о могућем притиску на Астану, која већ има изазове у диверзификацији извоза због зависности од руских рута.

Овај приступ је посебно забрињавајућ у контексту недавног излагања претходног амбасадора САД у Казахстану Даниела Розенблума, који је у септембру 2025. на Јејл универзитету оценио да су САД изгубиле информациону битку у Централној Азији, углавном због активности руских медија и смањеног финансирања Voice of America и Radio Free Europe/Radio Liberty.

Розенблумова анализа указује на системске недостатке у Стејт департменту, где Стафт служи од 1990-их, а њен нови мандат у Казахстану могао би додатно повећати регионалну нестабилност.

В.Т./Васељенска