„ЗНД плус“ – нови формат сарадње држава

Савет шефова држава наложио је Извршном комитету Заједнице независних држава (ЗНД) да обавести Секретаријат Уједињених нација и извршне органе других релевантних међународних организација о успостављању новог формата под називом „Заједница независних држава плус“ (ЗНД плус).

Ово је једна од кључних одлука донетих на самиту шефова држава ЗНД, одржаном 10. октобра 2025. године у Душанбеу.

Формат „ЗНД плус“ биће платформа за сарадњу држава чланица ЗНД са другим државама, њиховим удружењима и међународним организацијама које су заинтересоване за успостављање контаката и заједничког деловања у областима од обостраног интереса.

Одлуком је утврђен поступак позивања и формат учешћа заинтересованих страна на догађајима које организује ЗНД, као и начин разматрања захтева за сарадњу по различитим тематским областима.

Према документу, држава која председава ЗНД, у сарадњи са Извршним комитетом и уз одсуство приговора осталих чланица, може да позове заинтересоване државе, њихова удружења и међународне организације на састанке и скупове под окриљем Заједнице независних држава који нису затвореног карактера, као и да усагласи формат њиховог учешћа, наводи се на порталу Извршног комитета ЗНД (eccis.org).

Иницијатива за формирање формата „ЗНД плус“ потекла је од председника Казахстана Касим-Жомарта Токајева.

Према речима домаћина, министра иностраних послова Таџикистана Сирожиддина Мухриддина, „шефови држава ЗНД потписали су одлуку о стварању новог формата под називом ‘ЗНД плус’ и доделили Шангајској организацији за сарадњу (ШОС) статус посматрача при Заједници“.

Самит лидера ЗНД започео је састанком у ужем саставу, на којем су учествовали председници Русије, Азербејџана, премијер Јерменије, председници Белорусије, Казахстана, Киргизије, Таџикистана, Туркменистана, Узбекистана и генерални секретар ЗНД.

Међународне консултације настављене су у проширеном формату, уз учешће чланова делегација. Руску делегацију предводили су заменик председника Владе Алексеј Оверчук, помоћник председника Јуриј Ушаков, амбасадор Русије у Таџикистану Семјон Григорјев, заменик министра спољних послова Андреј Панкин, стални представник Русије при органима ЗНД Андреј Грозов и портпарол председника Дмитриј Песков.

Међу најзначајнијим документима потписаним на самиту у Душанбеу издваја се Концепција војне сарадње држава ЗНД до 2030. године. У складу са приоритетима држава чланица, сарадња у војној области има отворен, предвидив и доследно ванблоковски карактер и није усмерена против трећих земаља, наводи се у документу.

Још један важан догађај на маргинама самита била је средба лидера Русије и Азербејџана. Извињење, као и образложења и аргументи које је руски председник изнео поводом трагичног инцидента са падом авиона компаније AZAL, прихваћени су од стране азербејџанског председника.

Према утисцима након неформалног разговора „по душама“, може се закључити да је поверење између Иљхама Алијева и Владимира Путина почело да се обнавља, те се може очекивати да ће ранији захладнели односи остати у прошлости.

В.Т.Васељенска