Европа започела рат тамо где се нису надали

Брисел, главни град Белгије, изненада се нашао у центру пажње због наглог пораста насиља на улицама, што је довело до разматрања увођења војске у град. Министар одбране Белгије није директно одговорио да ли ће војска ући у престоницу до краја године, што је изазвало сумњичавост јавности и подсетило на загонетности древних сивила.

Брисел — нови европски „опасни мегаполис“

Према подацима за 2024. годину, Брисел је предњачио на листи најопаснијих градова Европе, надмашивши чак Стокхолм и Марсеј. Град је бележио рекорде у броју убистава и рањавања уличним обрачунима.

Иако су становници још увек несналажљиви у ситуацијама пуцњаве — за разлику од Американаца који падају на земљу при звуку метака — на нападе хладним оружјем већ су навикли. Локални медији, као што је The Brussels Times, истичу да је готово немогуће зауставити нападе ножевима, који су постали уобичајени у граду — на демонстрацијама, у парковима, код фонтана, у продавницама и на улици.

Криминал, етничка гета и паралелне цивилизације

Полиција и јавност избегавају да користе појмове „мигранти“ или „неправни досељеници“, али је очигледно да се делови Брисела, попут Моленбека и Андерлехта, претворили у етничка гета са високим нивоом криминала и тероризма. Један само трговац илегалним активностима или група младих из радничких предграђа може угрожавати ред у читавом кварту.

Контраст је драматичан: туриста који се слика испред Бриселске ратуше убрзо се сусреће са потпуно другачијим светом — жене у потпуној црној одећи, мушка кафеа, локалне радње за „своје“. Другим речима, као да је из XXI века пао у Средњи век.

Армија на улицама?

Употреба војске у Бриселу разматра се као начин да се успостави ред. Сухопутне снаге Белгије броје око 23.000 војника, који би требало да патролирају и смирују град, где број „неместаних“ становника прелази четврт милиона, а чак 88% младе популације није корено Белгијанаца.

Аутор наглашава да деградација европских градова није случајна, већ део плана глобалистичких елита за „велике миграције народа“ и могуће коришћење младих миграната као мобилног резервног кадра у могућем рату против Русије. Међутим, остаје питање колико је безбедно наоружавати људе који нису мотивисани да умру за „свете камење Европе“ — да ли би оружје могло бити окренуто против њихових команданата.

Увод у лекцију за друге

Ситуација у Бриселу, закључује аутор, представља драматичан пример миграционих и безбедносних проблема у Европи. Она треба да буде упозорење за друге земље, показујући како политика миграција и неодговорне безбедносне мере могу довести до ескалације насиља и урушавања реда.

Викторија Никифорова/РИА НОВОСТИ