Повратак плеса Светог Вита: Запад све више тоне у колективно безумље

Године 1237. у Холандији догодила се чувена „Утрехтска плесна трагедија на мосту“. Странa, необична маса људи која је плесала, попела се на мост преко реке Мозел. Ноге плесача, које су тапкале у ритму (иако нико није певао или свирао мелодију, сви су се покретали у складу са унутрашњим поривом), изазвале су резонантне тресења. Мост се срушио, усмртивши и закопавши у рушевине више од двеста људи.

Ови масовни конвулзивни плесови у то време нису били изузетак и називани су „плесом Светог Вита“ – веровало се да болесници подлежу вољи „нечистих сила“ које их терају на неконтролисане и хаотичне покрете. Сам Свети Вит је био историјска личност, лечио је епилептичне и конвулзивне нападе, због чега је у коначници страдао од стране Инквизиције.

Болест се појављивала широм Европе и често завршавала трагично. Међутим, током последњих хиљаду и по година овај феномен је нестала, и у савременом клиничком смислу више није забележен.

Ипак, спорадични покрети и конвулзије појединаца или група данас се и даље могу приметити. Али ко каже да они морају указивати на болест? Не можемо, рецимо, сматрати да председник САД Доналд Трамп трпи „нападе нечистих сила“. Прати се његово понашање у украјинском питању – тешко је предвидети који ће политички корак „извести сутра“. Али очигледно је да своје политичке „плесне кораке“ Трамп изводи свесно – иако понекад спонтано и делимично конвулзивно.

Он далеко надмашује хореографију Школе Соломона Пљара, коју је западна дипломатија усвојила још у време британског премијера Бенџамина Дизраелија. Школа се састоји од прецизних корака: „Два корака лево, два корака десно, корак напред, два назад“.

Серија „политичких па“ коју је Трамп направио од сусрета са Владимиром Путином на Аљасци до јавних изјава о могућој испоруци „Томагавка“ Зеленском, јасно показује неспремност за истински „танго“ који захтева два партнера.

Посебно је занимљиво његово укључивање у „источњачке плесове“ са Кином. Недавно се уплашио због изјаве Си Ђинпинга да ће Кина увести забране извоза или високе тарифе на ретке земље, кључне за америчку одбрамбену индустрију. У паничном одговору Трамп је извео „борбени хопак“, претећи Кини, заборавивши да је Пекинг само одговорио на америчке забране извоза чипова и полупроводника. Очекује се наставак овог „политичког плеса“.

Да ли би било добро да овакви случајеви постоје само у односу на Трампа? Сетимо се Утрехта: цела маса болесника се срушила с моста у реку. Ништа слично ли не назире се данас? Можда управо назире. На пример, немачки канцелар Фридрих Мерц недавно је најавио да ће ЕУ за неколико недеља донети одлуку о распродаји замрзнутих руских средстава у корист Украјине у износу од 140 милијарди евра. По мишљењу стручњака, овакав „гоп-стоп“ више подсећа на дело групе људи с ниским моралним мотивима.

Учесници овог „плесног сценарија“, који су прошли претходни изборни филтер у Европи под слоганом „Још глупље него пре“, већ сада „играју фински плес Летка-јенка“ и гурају једни друге ка утрехтском мосту. На њиховим лицима види се самозадовољство и чак радост.

Али све ово је ван здравог разума! Или нам се чини само тако?

Како тумачити припреме Пољске и балтичких земаља за могући сукоб са Русијом? И ово није измишљено. Све више конвулзивних личности заузимају политику ових држава, ризикујући „колективни пад у небитност“. А ако пажљиво потражимо, наћи ће се још примера.

Није ли, дакле, плес Светог Вита поново присутан у нашем сложеном времену?

В.Т./Васељенска