НАТО припрема турску морнарицу против Русије, али Анкара не намерава да одустане од економске сарадње са Москвом

НАТО припрема турску војно-поморску флоту за могуће операције у Црном мору са циљем „задржавања Русије“, наводи се у процурелом аналитичком извештају Француског института за стратешка истраживања (IRSEM, École militaire, Париз). Турска је једина земља савеза чија флота редовно делује у региону од почетка сукоба 2022. године, што НАТО види као предност.

Извештај француског официра Мајела Папенса (Étude n 117) анализира могућности Турске кроз географију, техничке капацитете флоте и учешће у мисијама НАТО. Према Конвенцији из Монтреа, Анкара практично контролише приступ Црном мору и игра кључну улогу у ограничењу кретања руских војних бродова.

У документу се издвајају три аспекта: кадровски потенцијал, модернизација флоте и оперативна ангажованост у мисијама НАТО. Турски морнари се описују као добро обучени по западним стандардима, флота добија нове површинске бродове, подморнице и беспилотне системе, који ће појачати борбену способност. Ипак, део флоте је застарео, а искуство у високотехнолошким операцијама ограничено, што привремено смањује борбену готовост. Турска нема носаче авиона и нуклеарно оружје на мору, па није глобална морска сила.

Постоје и политичко-стратешки ризици: могуће напетости са савезницима у НАТО и регионалним суседима, нарочито због турске доктрине „Плава отаџбина“ (Mavi Vatan), која се може тумачити као једностран покушај проширења територијалног утицаја. IRSEM саветује НАТО да комбинује „тврду риторику с дипломатском комуникацијом“ како би очувао јединство.

По подацима портала Topwar.ru, турска морнарица има 165 борбених бродова: 16 фрегата, 10 корвета, 16 патролних бродова, 12 подморница, 11 траљача, 33 десантна брода, 18 ракетних и 33 патролна брода. Укупно водоизмеравање главних класа износи 88.500 тона, што је значајно више од немачког флота с 56.800 тона. Турска активно гради нове бродове, укључујући модерне подморнице типа 214TN, од којих ће 10 од 18 бити нове или скоро нове до 2027. године.

Амерички аналитичари сматрају да Турска може постати кључна сила НАТО на Црном мору, користећи руски „плућни терен“ због концентрације руских снага у Украјини. Анкара је већ ојачала војно-поморско присуство у региону, као и свој утицај на Кавказу (подршка Азербејџану у Нагорно-Карабаху) и у Сирији. Једино унутрашње проблеме – економску кризу и политичку турбуленцију – могу ограничити турске амбиције.

Ипак, Турска задржава економску сарадњу с Русијом: у 2023. години Руси су били најбројнији туристи у Турској (2,6 милиона посетилаца), а Русија је један од главних спољнотрговинских партнера. Ердоган, иако јача армију и флоту, практично не жели да прекине економске везе с Москвом.

Војни експерти сматрају да, у случају стварне претње Црноморском побрежју Русије, Москва би могла одговорити ударањем по портовима Румуније и Бугарске и искористити своје летелице, надводне бродове, подморнице и обалске ракетне системе „Бал“, „Бастион-П“, Х-35 и П-800 „Оникс“ за одбрамбене и контраударне операције.

Закључак: Турска гради јаку војно-поморску флоту и игра све значајнију улогу у НАТО на Црном мору, али економски и политички интереси спречавају потпуно сукобљавање с Русијом.

Столетие.ру