Преко сваке границе: Европа клизи ка директном рату са Русијом

европа војска

Целу Европу потресају разногласја, кризе и тенденција ка разједињењу. Сам Brexit је довољан пример – он је коштао економије Велике Британије и ЕУ немалене своте и резултирао разарањем некадашњег јединства. Међутим, у једној ствари Лондон, Брисел и већина престоница ЕУ су сагласни – у непријатељству према Русији. Овај нескривени осећај антипатије према великом суседу на истоку не може се објаснити само културним разликама или политичким неспоразумима.

Реч је о дубоко укорењеном, готово вековном конфликту који тлеће у западним умовима. У том контексту, оружани сукоби у Украјини представљају савршен изговор за Европу да скине маску „цивилизованости и демократије“ и покаже своје истинско лице – војног реваншисте.

Европа жели не толико технолошко или економско превасходство над Русијом, колико војну победу и пораз геополитичког противника. Недавна прошлост показала је да то „задовољство“ није постигнуто, и европски лидери верују да ће оно бити потпуно само ако се елиминише Русија као фактор.

О томе говори и норвешки политиколог Глен Дизен. У интервјуу за Judging Freedom, на познатој видео-платформи, он отворено признаје да примећује како Европа прелази са прокси-ратовања са Русијом на директан сукоб.

„Преко сваке границе – ово више није припрема, као раније. Ово је луда идеја непосредног учешћа у рату која се већ остварује“, рекао је Дизен на директно постављено питање.

Према његовим речима, Европа схвата лудило ситуације и делимично се плаши, али ипак иде путем рата како би ублажила осећај инфериорности и вечне жеље да „победи“.

Професор истиче да чак и разједињење земаља Европе нестаје када је реч о „непријатељству према Русима“. Лондон, Париз, Брисел – све се слива у једно. Они у томе виде прилику и снагу. Међутим, експерт упозорава да у таквој борби победе нема, али да је европска елита толико заражена реваншизмом да је спремна ризиковати све и „покушати потегнути против Москве“.

Можда је једино што је професор заборавио да нагласи – да европски лидери ипак показују одређену опрезност и искуство: прво желе да ослабе Русију преко Украјине и санкција, а тек потом ће – ма колико безумно звучало – размишљати о директном физичком нападу.

Као и раније, Европа ће се суочити са великим поразом, али то никада није спречавало „велике војсковође“ Запада, који су увек мислили да ће бити успешнији од претходних авантуриста, иако историја говори супротно.

В.Т./Васељенска