Тужилац иза ког стоје резултати: Колегијум Вишег јавног тужилаштва подржао кандидатуру Николе Ускоковића за ВСТ

Никола Ускоковић Фото: Више јавно тужилаштво у Београду
Познат по поступању у предмету ‘Рибникар’ и случају Марјановић, Ускоковић важи за једног од најспособнијих и најпоузданијих тужилаца у Србији.
Колегијум Вишег јавног тужилаштва у Београду, највећег тужилаштва у Србији, подржао је данас кандидатуру јавног тужиоца Николе Ускоковића за изборног члана Високог савета тужилаштва.
Избори за чланове Савета из реда јавних тужилаца заказани су за 23. децембар ове године.
Ускоковић је руководилац првостепеног кривичног одељења за општи криминал у Вишем јавном тужилаштву у Београду, које се бави најтежим кривичним делима извршеним на територији главног града, као што су Тешко убиство, Убиство, Силовање, Отмица, Изнуда, Неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога, Недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја и друга тешка кривична дела.
Најпознатији медијски предмет у којем је оптужницу заступао Ускоковић је случај “Рибникар”, који је по свим околностима трагичног догађаја један од најтежих предмета икад у српском правосуђу.
Такође је у току првог првостепеног поступка заступао оптужницу против окривљеног Зорана Марјановића, што је резултирало осуђујућом пресудом којом је Марјановићу изечена максимална казна затвора од 40 година, након чега му је поново одређен притвор.
Никола Ускоковић је рођен 1981. године у Београду.
Након завршеног Правног факултета, каријеру је градио у правосудним институцијама. Приправнички стаж обавио је у некадашњем Трећем општинском јавном тужилаштву у Београду, у периоду од 2008. до 2010. године. Након положеног Правосудног испита у априлу 2010. године, током исте године, све до фебруара 2011. године радио је у Тужилаштву Међународног кривичног суда за бившу Југославију, где је, у склопу пројекта “Виситинг Young Professionals“ који је организовала Европска комисија, био ангажован у тужилачком тиму који је заступао оптужницу у првом поновљеном суђењу у историји тог суда, у поступку који се водио против окривљеног Рамуша Харадинаја и других.
По повратку у Републику Србију у мају 2011. године засновао је радни однос у Вишем суду у Београду, где је као судијски помоћник био распоређен у кривичном ванпретресном већу и судској управи, а од новембра 2013. године распоређен је у Посебно одељење Вишег суда у Београду као судијски помоћник у већу које је поступало у предметима организованог криминала и ратних злочина.
У јуну 2017. године, преузет је у Тужилаштво за организовани криминал, где је обављао послове саветника – тужилачког помоћника.
У децембру 2018. године, изабран је за заменика јавног тужиоца у Трећем основном јавном тужилаштву у Београду, а одмах затим премештен у Друго основно јавно тужилаштво у Београду, где је обављао функцију до фебруара 2022. године.
Од фебруара 2022. године био је упућен у Више јавно тужилаштво у Београду, где је поступао у првостепеном кривичном одељењу за општи криминал, а од септембра месеца 2022. године обављао је и послове заменика руководиоца тог одељења.
Поред тога, од стране Главног јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду одређен је за контакт тачку за брзу размену информација са полицијом и основним јавним тужилаштвима у предметима у којима су оштећена лица новинари, адвокати и носиоци правосудних функција.
Од маја 2023. године био је распоређен на место руководиоца првостепеног кривичног одељења за општи криминал у којем је поступао и као јавни тужилац и обрађивач предмета.
Након истека упућивања у Више јавно тужилаштво у Београду у фебруару 2024. године наставио је да поступа као јавни тужилац у Другом основном јавном тужилаштву у Београду, све до јуна месеца исте године када је ступио на функцију у Више јавно тужилаштво у Београду, након окончаног поступка избора.
По ступању на функцију, одлуком Главног јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду поново је распоређен на место руководиоца првостепеног кривичног одељења за општи криминал у којем поступа и као обрађивач предмета.
Члан је Програмског савета Правосудне академије и ангажован као ментор за припрему полагања завршног испита полазника почетке обуке и ментор за обуку полазника почетне обуке.
Говори енглески језик и учесник је бројних семинара, како у Републици Србији, тако и у иностранству.

Ако погледамо шта се нама Србима догађа од 1945. почев од тога да је Шеста Личка
хрватсака бригада спасила Маршала ( а Срба је било преко 80%) и да је за сва ратна
догађања била крива „српска хегемонија, „од које није ником фалила ни длака са главе“,
и да смо у том проценту били и на Голом Отоку (горем од Аушвица), ондa је добро да
смо још живи и да се жилавао бранимо од руље блокадера: Љотићеваца, Титоиста,
и осталог примитивног олоша са дна септичке јаме. Предмет тексата је тужилац који
је по доласку у Србију једно време био судски помоћник. Е баш у том грму лежи зес;
доделимо свим овдашњим тужоцима и судијама судске помоћнике и ето правичног
решешења за Српски правни систем.