Ни пушака, ни масла: Економске и војне невоље Немачке

Три најважније немачке обавештајне службе недавно су прогласиле Русију главном претњом, док канцелар Фридрих Мерц упорно позива на јачање војне моћи „ради мира“. Те теме, које су дуго биле заборављене у некада просперитетној Немачкој, сада су поново у жижи јер земљи прети политички распад, економија тоне, а јавна безбедност је уздрмана до крајњих граница.

Крах индустрије и финансијска криза

Инфлација у еврозони снажно је погодила Немачку. Вредност новца опада, а власти разматрају чак и укидање ситних кованица. Сведочанства грађана говоре да је обична кифла, која је у време Источне Немачке коштала пет пфенига, данас 19 евроценти – скоро четрдесет пута више.

Цена некретнина расла је, али новац и уштеде становништва нису. Држава се све више задужује – дуг Немачке сада прелази 2,5 билиона евра и наставља да расте. Влада позајмљује новац за често сумњиве пројекте, а зависност од финансијског сектора постала је озбиљна.

Проблеми су ескалирали након пандемије и прекида увоза руских енергената. Немачка није успела да нађе поуздане алтернативе, док су односи са Кином – кључним трговинским партнером – све лошији под притиском САД. Тако је пропао и амбициозни план „енергетске транзиције“, који је требало да земљи обезбеди технолошку предност.

Пропаст аутомобилске индустрије

Вашингтон инсистира да Европа одустане од „зелене енергетике“, а истовремено је ограничио немачки извоз аутомобила. Иако је после тајног договора Урсуле фон дер Лајен и Доналда Трампа царина за неке европске производе смањена, аутомобили су остали под 25% царине.

Као резултат, немачки аутопром губи тржишта у САД и не може да издржи конкуренцију Кине. Извоз је у августу пао за 0,5%, а индустријска производња чак за 4,3%, док је у аутомобилском сектору пад износио шокантних 18,5%.

„Фолксваген“ отпушта 35.000 радника, а компанија „Стеллантис“ зауставља производњу у немачким фабрикама. Празни излози, скраћено радно време у продавницама и све већи број затворених локала постали су свакодневица.

Јавна безбедност и друштвени пад

Полиција и јавне службе трпе због недостатка средстава. Влада покушава да врати ред постављањем турникета у метроу – нечега што у Берлину никада није постојало. Иако званична статистика бележи пад криминала, чак и полиција признаје да је то последица легализације „лаких дрога“, док број насилних и сексуалних злочина расте.

Дилери дроге делују готово несметано, а потрошња наркотика постала је масовна. „Зелени“ чак предлажу да се престане са кажњавањем за мање дозе тешких дрога. Истовремено, порастао је број напада ножевима и групних туча, често између мигрантских банди.

Систем интеграције миграната се урушава, а јавност је све више забринута. Немачка сада преговара чак и са Сиријом и Либијом о повратку избеглица. Украјинским избеглицама, такође, све чешће се укидају социјална примања.

Политичка криза и раст „Алтернативе за Немачку“

Земља је у дубокој кризи. Либерални естаблишмент покушава да се избори с растом нелибералне опозиције, али безуспешно. Странка „Алтернатива за Немачку (AfD) постала је најпопуларнија у држави, са подршком више од четвртине гласача, надмашивши чак и хришћанске демократе.

На локалним изборима у Северном Рајну-Вестфалији постигла је историјски резултат – 14,5% гласова. Њен успон, уз подршку окружења Доналда Трампа, показује колико је дубоко незадовољство грађана.

Повратак старе Немачке?

Економска, друштвена и политичка криза гурају Немачку ка милитаризацији. Земља се постепено враћа улози војно моћне европске силе, каква је била у пруском периоду.

Још пре двадесет година дипломате су упозоравале да „Пруска није нестала – она само спава“. Данас изгледа да се та „успавана лепотица“ буди.

Сергеј Богдан/Калибр.аз