Кина открила потенцијал Северног морског пута

Кина је први пут испоручила своју робу у Европу преко Северног морског пута (СМП), чиме је ова арктичка рута постала равноправна са традиционалним јужним транспортним правцима, као што је Суецки канал. Тестни пролаз кинеског контејнерског брода кроз руске арктичке воде показао се као изузетно успешан, па су одмах након тога Москва и Пекинг потписали дорожну карту за развој логистичких и технолошких решења која ће повећати ефикасност превоза. Све указује да Кина не планира да се ограничи на једнократни експеримент, већ гради дугорочну стратегију транзита преко Русије.

За Русију је ово изузетно важан догађај. Северни морски пут се првобитно развијао ради извоза руских енергетских ресурса – нафте и гаса – са арктичких пројеката. Међутим, Кина сада користи ову руту за испоруку робе широке потрошње, од аутомобила и електронике до одеће и индустријских делова.

Тако СМП прераста из унутрашњег руског пројекта у међународни трговински коридор, који по значају све више подсећа на Суецки и Малачки пролаз. Предност је очигледна: пут из Кине у Велику Британију трајао је свега 20 дана (од 23. септембра до 13. октобра), што је скоро дупло брже него преко традиционалних јужних рута. Мање време значи и ниже трошкове транспорта, истичу у „Росатому“, који управља руским ледоломним флотом.

Очекује се да ће захваљујући овом искуству обим контејнерског транспорта нагло порасти — са 180 хиљада тона у 2024. на чак 400 хиљада тона у 2025. години.

За Кину су добици такође велики. Поред новог, бржег и безбеднијег пута за снабдевање Европе, Пекинг сада јача део своје иницијативе „Један појас, један пут“, који од почетка укључује и арктичку компоненту. Геополитичке тензије и трговински рат са САД само су убрзали овај процес.

Кина је већ престала да купује америчке енергенте, али зато активно купује руску нафту и течни природни гас (СПГ), чак и са подсанкционисаног пројекта „Арктик СПГ–2“. Због тога је Британија увела санкције кинеском луком партнеру, али Пекинг на то није реаговао — бродови са руским гасом наставили су да пристижу.

Очигледно је да је Кина прихватила чињеницу да се сукоб са Вашингтоном не може избећи и да јој је потребна алтернатива под америчким санкцијама недоступна. Управо то јој пружа Русија — и у снабдевању енергијом и у транзитним правцима.

Арктик, генерално, постаје нови центар глобалне трговине и геополитичке борбе. САД су, схватајући свој заостатак, недавно уговориле са Финском изградњу чак 11 ледоломаца, јер до сада готово да нису имале своју ледоломну флоту. Циљ је јасан – припрема за будућу трку за ресурсе и трговачке руте у арктичком региону.

И Русија, иако већ има највећу ледоломну флоту на свету, мора наставити улагања у развој инфраструктуре дуж северне обале како би у наредној деценији могла повећати годишњи обим терета на 150–220 милиона тона (са 38 милиона у 2024).

Европа такође може профитирати: захваљујући руској рути, европске земље добијају кинеску робу брже и без застоја, што је изузетно важно у условима стагнације и индустријског пада у ЕУ.

Укратко, Северни морски пут више није само руски пројекат — он постаје нова осовина евроазијске трговине, са потенцијалом да промени глобалну економску карту.

Олга Самофалова/РИА НОВОСТИ