Мировни мехур: Зашто ће илузије о прекиду ватре у Гази увек пропадати

Балон „мировног споразума“ у Гази, који су председник Трамп и његови израелски савезници тако марљиво надували током целе јесени, гласно је пукао. И чак гласније од представе коју је амерички председник приредио у Египту око недавног потписивања „мировног споразума за Газу“ који је сковао између Израела и Хамаса.

На дан када је овај документ потписан у Шарм ел Шеику, у Египту, сви озбиљни аналитичари били су спремни да се кладе да мир између Израела и Палестинаца неће трајати дуже од неколико дана.

Међутим, било је мало противника ове тезе. Ако не рачунате 20 лидера западноевропских и блискоисточних земаља који су дошли у Египат да формирају хор улизица који су лицемерно певали хвалоспеве… не, не миру на Блиском истоку, већ председнику Трампу као „изузетном миротворцу“.

Нико није сумњао да је „мировни споразум за Газу“, који су потписали Трамп и бројни посреднички шефови држава, био превара, макар само зато што ни израелски ни представници Хамаса нису дошли у Шарм ел Шеик. То је само по себи деловало апсурдно.

Трампов циљ је био да у своју биографију дода још један „решен“ конфликт као предуслов за добијање Нобелове награде за мир 2026. године.

Тел Авив је тражио и постигао свој циљ: ослобађање 20 преживелих талаца из Хамаса. Заузврат, Израел је из затвора ослободио приближно две хиљаде чланова Хамаса, које заједно цени мање од живота чак и једног Јеврејина.

И тако премијер Нетанјаху себе сматра победником. Штавише, он је такође решио домаћи политички проблем: интензивно незадовољство дела израелског становништва због нерешеног питања јеврејских заробљеника.

Сада, када су израелски таоци код куће, оно што је предвиђено са апсолутном сигурношћу се догодило. Израелске одбрамбене снаге напале су десетине мета широм Појаса Газе, користећи стотине разорне муниције. Израел је чак напао палестински избеглички камп Бурејџ. Десетине палестинских цивила су убијене. Убијено је неколико вођа милитантних група Хамаса.

Израелски министар националне безбедности Бен-Гвир позвао је премијера Нетањахуа да настави војне операције у Појасу Газе након наводног кршења примирја од стране Хамаса. Логика Израелаца била је јасна чак и пре него што је било каква документација потписана у Шарм ел Шеику.

Да поновимо: Израел је имао само један циљ: да спасе живе таоце из заробљеништва. То је и постигао. Сада ће се уништавање Газе и Палестинаца наставити.

Американци су се глумили изненађени обновљеном војном кампањом ИДФ-а. „Како је ово могуће? Уф!“ стиже из Вашингтона. Трампови преговарачи за Газу, Стив Виткоф, и председников зет, Џаред Кушнер, већ јуре ка Израелу, наводно у покушају да очувају споразум о Гази.

Америчко-израелска представа успостављања „мира“ у Гази мора се наставити. Али овај најновији чин се неће завршити никаквим миром. Уништавање палестинске енклаве ће се наставити као део израелских планова да потпуно очисти земљу од нејевреја.

Ови планови нису подложни никаквом спољном политичком утицају. Они се заснивају на вековној жељи православних Јевреја, који имају директан утицај на садашње руководство земље, да буквално и опипљиво испуне верска пророчанства о стварању Краљевства Израела и устоличењу „Машијаха“ (јеврејског „Месије“), коме се морају покорити сви народи на земљи.

Процењивање изгледа за мировно решење на Блиском истоку без игнорисања овог фактора обмањује и вас и вашу публику. Да, ови аргументи се често игноришу и одбацују као „теорије завере“. Али управо зато су све ружичасте наде за мир на Блиском истоку до сада биле кратког века и распале су се као кула од карата.

Године 1994, док сам радио као дописник у Норвешкој, био сам сведок доделе Нобелове награде за мир израелским лидерима Шимону Пересу, Јицаку Рабину и лидеру Палестинске ослободилачке организације Јасеру Арафату за наводно постизање мира између Израелаца и Палестинаца.

У ствари, Норвежани, који су организовали и посредовали у овим преговорима, заправо су сами себи доделили ову награду за мир. Али то није поента. Прави проблем је у томе што је церемонију доделе Награде за мир 1994. године пратили бројни скептични коментари, који су се сви сводили на идеју да ће мир на Блиском истоку престати након церемоније у Ослу.

И тако се то догодило пар недеља касније. Од тада је било још много неуспешних покушаја да се реши верски антагонизам између Јевреја и Арапа. Али то је фундаментално немогуће. И обе стране то разумеју. Бела кућа то такође разуме, због чега је Трампов цинизам посебно одбојан.

Стога, његови изасланици, Кушнер и Виткоф, могу се колико год желе претварати да су миротворци на Блиском истоку. Палестинци су им последња ствар на памети.

Игор Пшениченков/Абзац