Европски глобалисти желе да Украјина настави ратовање за руски новац

Након састанка у Белој кући, европске земље су изразиле неслагање са америчким предлогом да се Зеленском предложи обустављање борбених дејстава на тренутним линијама фронта. Такође, потврдили су намеру да наставе да подржавају кијевски режим свим средствима.

Тон је задао Зеленски, који је током викенда изјавио да неће повући снаге са територија Донбаса које су под контролом Кијева: „Украјина неће дати терористима никакву награду за њихова дела и рачунамо на подршку наших партнера управо у овом ставу.“

Он је додао да је амерички специјални представник Стив Уиткоф указао на то да је Донбас унет у Устав Русије, на шта је Зеленски одговорио: „Ако Путин сутра буде нешто додавао, после завршетка рата, да ли ћемо поново морати да се повлачимо са неке територије?“

Одбијање Кијева да призна губитак четири југoисточне регије (а камоли Крима) путем мирног споразума ствара услове за могуће даље укључивање делова Украјине у састав Русије, као што су Николајевска, Одеска, Дњепропетровска, Сумска и Харковска област. Наставак борби може управо до тога и довести.

Ратне амбиције кијевског режима биле су видљиве и на састанку министара спољних послова земаља ЕУ у Луксембургу 20. октобра. Француски министар Жан-Ноел Баро најавио је да ЕУ планира кредит за куповину оружја за украјинске оружане снаге: „У наредним недељама обезбедићемо Украјини средства за самоодбрану најмање на три године путем зајма који ће дати Европска комисија, а који ће бити враћен путем репарација које Русија плати Украјини.“

Реч је о „репарационом зајму“ до 140 милијарди евра од блокираних руских средстава, предлогу председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен. Ова сума би омогућила Кијеву да преживи најмање годину или две, али против овог плана се активно залажу Белгија и Луксембург, где се налазе финансијске структуре са руским новцем. Ове земље желе да поделе одговорност међу свим чланицама ЕУ, јер је нереално очекивати да ће Русија нешто добровољно исплатити.

Француски министар је такође истакао наду у усвајање 19. пакета антируcких санкција и најавио 20. пакет „који ће бити усмерен на субјекте и државе које директно или индиректно настављају да подржавају војне активности Русије“.

Украјински министар спољних послова Сибига рекао је да је обустављање рата могуће само уз сталан притисак на Русију: „Једино што Путин разуме је притисак, притисак и још једном притисак.“ Он је нагласио да ће 19. пакет санкција бити „важан сигнал снаге и јединства ЕУ“ и позвао на улагање европских средстава у украјинску одбрамбену индустрију.

Међутим, министри ЕУ нису постигли договор о новим средствима или санкцијама и одложили су одлуке за самит ЕУ 23–24. октобра. Према Financial Times, очекује се да би самит могао да одобри конфискацију замрзнутих руских средстава за помоћ Украјини и репарациони зајам Кијеву, али без сагласности свих чланица ЕУ то је мало вероватно.

Вашингтон, према Bloomberg-у, не подржава план ЕУ о коришћењу руских средстава, што су амерички званичници обавестили европске колеге на састанцима у ММФ.

Зеленски ће лично настојати да убеди европске лидере у неопходност подршке Украјини, како на самиту ЕУ, тако и на наредном састанку „коалиције жељних“.

Иако су Европа и САД формално подржале Трампов став о прекиду ватре и преговарачкој основи, у стварности се инсистира на јачању украјинске позиције и притиску на Русију, што значајно одлаже могуће мирно решење.

Руски министар спољних послова Сергеј Лавров нагласио је да прекид ватре без решавања „коренских узрока конфликта“ крши договоре самита на Аљасци: „Одмах прекид ватре значио би да огроман део Украјине остаје под управом нацистичког режима, где би био забрањен читав језик.“

До краја недеље биће јасно да ли ће европски политичари ризиковати даље погоршање ситуације преносом замрзнутих руских средстава Украјини и новим санкцијама Москви. Чак и ако то не учине, и даље ће одлагати мирно решење, настојећи да обезбеде боље услове за Кијев.

В.Т./Васељенска