Сви умрежени: Мрдић о Бјелогрлићки, породици, пријатељима и кругу који дели правосуђе

Председник скупштинског Одбора за правосуђе, државну управу и локалну самоуправу, др Угљеша Мрдић, огласио се поводом најновијег саопштења Друштва судија Србије и поново скренуо пажњу јавности на низ, како каже, озбиљних и проверљивих неправилности које се тичу рада и понашања њихове председнице, Снежане Бјелогрлић.

Како истиче, уместо да одговори на конкретне оптужбе, Бјелогрлић користи институцију коју предводи као лични штит. Само потписивање саопштења од стране Друштва, на чијем је она на челу, довољно говори о томе како се функције користе у личне сврхе и за интересе блиског круга сарадника.

Мрдић посебно скреће пажњу на њен избор у Високи савет судства 2020. године, у тренутку када је била вршилац дужности председника Основног суда у Ивањици што, како наводи, по слову закона није било дозвољено. Поред тога, као проблематику истиче и њену двоструку улогу. Истовремено је била и председница Друштва судија Србије и чланица ВСС, што је по његовим речима, довело до класичног сукоба интереса.

Наводи и конкретне примере. Тако је, рецимо, у октобру 2021. године гласала за избор своје блиске пријатељице и почасне председнице Друштва, Драгане Бољевић, за судију Врховног суда. У мају 2024. подржала је и избор Марине Барбир, колегинице из Управног одбора истог тог Друштва, за судију Вишег суда у Београду. Није, каже, реч о изолованим случајевима, већ о устаљеном обрасцу.

Али, како тврди, најдрастичнији пример сукоба интереса догодио се у јулу 2025. године, када је на електронској седници ВСС без икакве расправе, за вршиоца дужности председника Основног суда у Ивањици изабран њен супруг, Петар Бјелогрлић. Истом приликом, Снежана Бјелогрлић је гласала и за Јована Јовановића, блиског сарадника председнице Врховног суда, Јасмине Васовић за место в.д. председника Привредног суда у Београду. За Мрдића, све ово представља доказ да унутар ВСС делује затворени круг међусобне подршке, без транспарентности и јавне одговорности.

Он посебно упозорава да овакав начин одлучивања урушава поверење грађана у правосудни систем. Уколико се кадровске одлуке доносе у тишини, између пријатеља и сарадника, питање је ко заправо управља судовима у Србији?

Још један пример који издваја јесте покушај Снежане Бјелогрлић да обезбеди нови мандат у ВСС, иако, како тврди, и Устав и Закон то изричито забрањују. Ни подршка Јасмине Васовић, ни мишљења правне стручњакиње, професорке Јелене Вучковић, нису успели да убеде већину, кандидатура је на седници 23. октобра 2025. одбачена.

Том приликом се, каже Мрдић, открива и нова веза, супруг поменуте професорке, Предраг Димитријевић, био је некада члан ВСС и један од актера у процесу из 2012. године који је довео до укидања општег реизбора судија. Све више, тврди он, указује на затворену мрежу истих људи, повезаних личним, породичним или интересним везама.

Мрдић закључује да ово нису политичке поруке нити тумачења, већ проверљиве чињенице које се налазе у званичним записницима и видео-снимцима седница Високог савета судства.

„Када у саопштењу Друштва судија Србије чујемо да се брани ‘интегритет Снежане Бјелогрлић’, морамо да се запитамо, да ли тај интегритет заиста постоји, или је у питању пажљиво грађени имиџ иза којег стоје утицај и интерес?“

Ово није само питање једне особе, већ и питање система. Можемо ли као друштво заиста да се изборимо са утицајима, сукобима интереса и културом ћутања која штити позиције и моћ? Одговор на то питање мора да дође из институција, али и од свих нас.

Васељенска