Нова Европа на прагу: Црна Гора, Албанија, Молдавија и Украјина први у реду за чланство до 2029. године

Најновији извештај Европске комисије о проширењу за 2025. годину, који представља преломни документ у ком се дефинише стратешки курс Уније у наредним годинама, јасно ставља до знања: политичка воља за пријем нових чланица постоји, рокови се скраћују, а геополитичка ситуација, пре свега након руске инвазије на Украјину, диктира да проширење и више није питање „да ли“, већ „када“ и „по ком моделу“.

У фокусу Брисела налазе се четири државе које су, по садашњим проценама, најближе уласку у ЕУ до краја актуелног мандата Европске комисије, дакле, до 2029. године. То су Црна Гора, Албанија, Молдавија и Украјина. Уколико се остваре тренутне пројекције, реч је о најзначајнијем таласу проширења у последње две деценије, али истовремено и о најосетљивијем, јер се одвија у сенци тектонских геополитичких потреса, затегнутих односа унутар саме Уније и снажних унутрашњих отпора.

Црна Гора најближа мети, али опомена остаје: корупција и судство под лупом

Црна Гора, која је процес придруживања формално започела још 2012. године, препозната је као „најозбиљнији кандидат“. Према наводима извештаја, Брисел очекује да Подгорица заврши преговоре до 2026. године. Ипак, овај оптимизам није без резерве. Извештај упозорава на „трајне изазове у области владавине права, нарочито по питању корупције, независности правосуђа и политичке стабилности“.

Унутрашње турбуленције, смене власти и институционални застој, сви су фактори који би могли угрозити црногорски пут. И поред тога, политички сигнал је јасан: Црна Гора може бити прва нова чланица ЕУ у наредном таласу, ако одржи курс и покажe конкретне резултате.

Албанија отворена поглавља, али и отворене сумње

Албанија је, заједно са Северном Македонијом, отпочела званичне преговоре тек 2022. године, али је, према Комисији, показала запажен напредак, отворено је 28 од 33 поглавља. Брисел признаје да је темпо реформи убрзан, посебно у области дигитализације и управе, али сенка организованог криминала и даље оптерећује имиџ државе.

Функционалне институције и стабилност власти иду у прилог Тирани, али је јасно да ће бити потребан већи степен поверења да би процес био завршен до краја деценије.

Молдавија и Украјина  у пару или одвојено?

Иако се често посматрају као „пакет“, Молдавија и Украјина имају различите изазове и динамике. Молдавија, мала држава са проевропском владом и стабилним реформским капацитетом, могла би, по неким оценама, „прескочити“ Украјину и ући у ЕУ прва, ако се процеси раздвоје. Украјина, иако симбол новог геополитичког курса Европе, оптерећена је не само ратом и разореном инфраструктуром, већ и активним блокадама од стране неких чланица, пре свега Мађарске.

Брисел отворено признаје: технички услови могу се испунити, али политички отпори остају кључни камен спотицања. Управо ту се показује сва сложеност процеса проширења и питање да ли ће победити институционална логика или геополитички приоритети.

Балкански чворови и европске кочнице

У сенци ових разговора, и даље се, као сталне опомене, помињу „билатералне блокаде“ : Хрватска према Србији, Бугарска према Северној Македонији, Мађарска према Украјини. Чак и кад државе-кандидати остварују технички напредак, проширење се често претвара у таоца националних спорова, што изазива све већу фрустрацију и унутар Уније и међу кандидатима.

Управо зато се у извештају све више разматра идеја „фазног приступа“ — приступања у деловима, односно, омогућавања бенефита чланства пре формалног пријема.

Нова ЕУ до 2029. или само стара прича у новом паковању?

Извештај Европске комисије открива јасну намеру да се проширење више не одлаже у недоглед. Али, поставља се питање да ли ће политичка воља бити довољна да превазиђе институционалну инерцију и националне егоизме?

До 2029. године, Европа може изгледати битно другачије, али да ли ће у њој бити места за оне који већ деценијама чекају на пријем? Одговор ће, по свему судећи, зависити не само од Брисела, већ и од самих кандидата.

Васељенска