ЂИЛАС, МАРШАЛАТ И ПОЛИТИЧКЕ ИГРЕ ОКО ГЕНЕРАЛШТАБА! Пио шампањац, полагао камен темељац са Американцима, ТАДА НИЈЕ „ЧУВАО ИСТОРИЈУ“ НИТИ СЕ СЕЋАО БОМБАРДОВАЊА

ЂИЛАС, МАРШАЛАТ И ПОЛИТИЧКЕ ИГРЕ ОКО ГЕНЕРАЛШТАБА! Пио шампањац, полагао камен темељац са Американцима, ТАДА НИЈЕ „ЧУВАО ИСТОРИЈУ“ НИТИ СЕ СЕЋАО БОМБАРДОВАЊА

Фото: Принтскрин

Сећате ли се Маршалата?

Ово питање поставио је синоћ председник Србије Александар Вучић, коментаришући протест блокадера на раскрсници улица Кнеза Милоша и Немањине у Београду. Председник је у интервјуу за Пинк не само први пут дао збирне податке у вези са зградом Генералштаба, већ подсетио и на продају земљишта и зграде Маршалата Сједињеним Америчким Државама.

И заиста — сећате ли се Маршалата?

Зграда Маршалата која се налазила на углу Булевара кнеза Александра Карађорђевића и Улице Иве Војновића, срушена је у НАТО бомбардовању 1999. године.

Седам година касније, септембра 2006, представници тадашње Владе Србије и САД закључили су уговор о купопродаји бившег војног земљишта у Београду за 15 милиона долара.

Ова одлука тадашње владе, на чијем челу је био Војислав Коштуница, пролазила је без већих реакција јавности, иако је реч о једном од највреднијих простора у Београду.

Председник је такође навео да је бивша власт донела одлуку да прогласи Генералштаб културним добром баш у време када су одлучили да продају Маршалат и команду гарде.

„Тада доносе одлуку да је ово културно добро, да би замазали очи народу, да би рекли ‘ево, чуваћемо ову рушевину, кад већ ово овамо најлепше на 4,2 хектара дајемо“, рекао је Вучић.

Да је прича о Генералштабу постала политичка алатка у рукама блокадера показује управо и јучерашњи протест блокадера испред комплекса Генералштаба, који је био прилика и да своју листу захтева прошире за три нова: укидање лекс специјалиса за комплекс и парцелу Генералштаба, поништавање одлуке Владе Србије од 14. новембра 2024. године и враћање статуса културног добра Генералштабу и, на крају, завршетак истраге Тужилаштва за организовани криминал о злоупотреби службеног положаја и урушавању система заштите културних добара.

Представници опозиције у Скупштини Србије константно наводе Генералштаб у својим репликама, потпуно игноришући чињеницу да је зграду Маршалата, такође бомбардовану 1999. године Сједињеним Америчким Државама – које су планирале да ту изграде своју нову амбасаду и резиденцију у Србији, што су и учиниле за само три године – продала тадашња власт коју су чиниле ДСС и ДС, данас опозиционе странке.

Али игнорисање не може да анулира чињенице. И сећање.

А чињенице су да је највише непроверених и лажних информација о Генералштабу изашло у режији Драгана Ђиласа, данас лидера ССП, а сећање нас враћа у 2010. годину када је Ђилас као градоначелник Београда славио постављање камена темељца за нову Америчку амбасаду на простору Маршалата и пио шампањац са америчком амбасадорком Мери Ворлик.

Ђилас би, дакле, требало да се сећа Маршалата. И продаје Американцима. И шампањца.

Са Ђиласом на фотографији је и тадашњи министар екологије Оливер Дулић који се хвалио да су све дозволе Американцима издате за само два месеца!

„Тада се нико и није сетио да је на том месту НАТО срушио Маршалат. Може то Србија! Није било Еколошког устанка, није било Њујорк тајмса. Није било ни куповине и продаје утицаја, а ни сећања на НАТО бомбе“, написала је новинарка Љиљана Смајловић у једној од својих колумни.

Огромна инвестиција

За разлику од тога, како је нагласио председник Вучић, зграда Генералштаба се не продаје већ даје у закуп на 99 година. У том пројекту, како је објаснио, Србија даје земљиште, а амерички партнер инвестицију од најмање 650 милиона евра.

„При томе, ми имамо права на коришћење тог простора, земљишта, узимање прихода и профита од посла који се направи — 22,5 одсто у наредних 99 година“, рекао је Вучић.

„Огромна инвестиција за нашу земљу. Фантастичан простор у којем ће наши људи да уживају. А да ли уживате у Маршалату можда? А у овоме ће сви моћи да уживају. И сви странци, и сви наши људи. Наш народ ће моћи да ужива. Када погледате то што ће да буде, то ће да подигне вредност свему у Београду. То ће да привуче додатно туристе. Тих 650 милиона евра које у то уложе, уз њихов ‘know-how’, то ће одмах да вреди преко милијарде. Што значи да ми одмах у новцу за нешто што нисмо продали имамо преко 220 милиона долара“, поручио је Вучић.

Угасили сећање на страдале

Коментаришући позивање представника бившег режима на патриотизам, а који је у време владе Војислава Коштунице, без много јавне расправе продао земљиште на којем је некада био Маршалат — симбол државе и војне традиције — проф. др Михајло Рабреновић, стручњак за менаџмент државне управе, за Курир каже да је управо та власт, а садашња опозиција, угасила сећање на страдале!

„У Маршалату нема спомен-собе, нема јавног приступа грађана, нема ни трунке пијетета који сада лицемерно призивају. Тада је било важно продати, данас им смета кад држава зарађује. Чак су и неки страни медији показали колико им недостаје објективности: писали су да су ‘на хиљаде протестовале’ испред Генералштаба, а било је око две хиљаде људи. У земљи од 6,5 милиона грађана, свако има право на другачије мишљење, али одлуке доносе они који имају већину која се добија на изборима. Управо то је суштина демократије и стабилности коју данашња Србија брани, снагом аргумената, а не галамом мањине без програма, стратегија и кадрова.

Док су некада од националних симбола прављене приватне парцеле, сада се држава понаша као домаћин: штити своју имовину, али и омогућава да запуштени део престонице постане уређен, модеран и економски одржив“, закључио је Рабреновић.

Курир Политика

1 thought on “ЂИЛАС, МАРШАЛАТ И ПОЛИТИЧКЕ ИГРЕ ОКО ГЕНЕРАЛШТАБА! Пио шампањац, полагао камен темељац са Американцима, ТАДА НИЈЕ „ЧУВАО ИСТОРИЈУ“ НИТИ СЕ СЕЋАО БОМБАРДОВАЊА

  1. Predaja Generalštaba privatnom investitoru stvara kombinaciju fizičkih, infrastrukturnih i informacionih sigurnosnih rizika. Iako na papiru investitor može obećati sigurnost, činjenica da je objekat nekada bio komandni centar vojske, da je ispod njega kritična infrastruktura i da je u neposrednoj blizini državnih institucija, čini ovakvu transakciju potencijalno rizičnom po nacionalnu bezbednost.

Comments are closed.