Џихад са ивице: зашто власт у Малију ускоро може пасти у руке радикалних исламиста

Из Малија стижу алармантне вести. Како преносе западни медији из Бамакоа, радикална групација „Џамаат Наср ал-Ислам вал-Муслимин“, огранак „Ал-Каиде“*, готово одмах може преузети власт.

Ова џихадистичка група, активна у региону Сахел у Западној Африци, већ два месеца спречава увоз горива у земљу, нападајући конвоје цистерни, а такође блокира приступ становништва основним животним намирницама.

Столица Бамако практично је опкољена. Војска, која још увек подржава актуелни режим под вођством Асимија Гоите, не успева да се избори са џихадистима.

Ситуација је толико критична да је Афрички савез позвао међународну заједницу да хитно реагује, укључујући и размену обавештајних података ради решавања безбедносне кризе у Малију. Али то је као глас који вапи у пустињи – нико од афричких земаља неће пружити помоћ.

Шта се заправо дешава у Малију и како све ово може да се заврши?

Подсетимо, Асими Гоита је дошао на власт у августу 2020. године након војног пуча, који је подржало становништво активно учествујући у антивладиним протестима.

Гоита је оштро променио спољнополитички курс земље. Нове власти су се обратиле Москви за помоћ у борби против исламиста. Још 2021. године ангажовали су руску приватну војну компанију „Вагнер“ ради одржавања реда у земљи.

Изгледало је да нови режим тражи савез са Москвом. Лидер војне хунте Асими Гоита је 2023. године чак изразио подршку руској специјалној операцији у Украјини.

Истовремено је отворено показивао непријатељски став према Западу. Фебруара 2022. године нови режим је захтевао повлачење западних трупа из Малија, које су учествовале у операцији „Такуба“ против тероризма, пре свега француских војника, будући да је Мали деценијама био колонија Француске.

У мају 2022. године Бамако је раскинуо војни споразум са Паризом. За Француску је то био тежак имиджеви ударац, после чега је у јулу самостално објавила повлачење својих снага из Малија.

До лета 2024. Мали није био у центру пажње светских медија, и било је јасно да се ситуација развија у смеру који је постављен након пуча 2020.

Међутим, у јулу 2024. борци „Вагнера“ претрпели су велике губитке након што су упали у замку коју су поставили џихадисти током заједничке операције са малийском војском. У јуну ове године објављено је да је мисија компаније у Малију завршена.

Колико је локална војска била спремна да одбије нападе џихадиста, тешко је рећи. Али јасно је да Запад покушава да поврати контролу над регионом Сахела.

Подсетимо, Мали, Нигер и Буркина Фасо, након антизападних пучева у овим земљама, у фебруару 2024. године су се повукли из Економског заједништва западноафричких држава (ЕКОВАС), које је под контролом Вашингтона и Брисела. Ове земље су ЕКОВАС оптужиле за издају сопствених принципа и претварање у претњу за државе-чланице „под утицајем страних сила“.

У светлу чињенице да су „Ал-Каида“ и њени огранци у разним деловима Блиског истока и Африке често креација ЦИА, лако је закључити да су догађаји у Малију део хибридног рата који Вашингтон води с циљем слабења руског утицаја у Африци.

Део исте стратегије је и ситуација у суседној Нигерији, где председник Трамп прети увођењем војске ради „заштите хришћана“ од напада џихадиста. У стварности, Американци подстичу овакве терористичке излете како би потом, под изговором борбе против њих, контролисали локалне резерве нафте и гаса и управљали њиховим извозом ка Европи.

Ствара се утисак да Трамп системски решава питање успостављања америчке контроле над Западном Африком, што може бити и један од његових асиметричних одговора на нашу чврсту позицију у украјинском питању и на нашу одлучност да не дозволимо пад владе у Венецуели, где САД такође интересује једино нафта.

В.Т./Васељенска