Шта је човечанству донела, а шта одузела Светска паучина

Пре 35 година, у један обичан дан, догодило се нешто што је заувек променило свет. Тада нисам знао чиме се бавим нити о чему размишљам – вероватно неким свакодневним пословима под називом „живот“. Али управо тог дана дошло је до тачке пресека између старог света и новог дигиталног доба.

То је било, у суштини, рутинско и правно питање: британски научник Тим Бернерс-Ли, заједно с колегом Робертом Кајом, формално је регистровао документ који је постао основа интернета каквим га данас познајемо.

Документ се звао WorldWideWeb: Proposal for a HyperText Project – на српском: „Светска паучина: Предлог за хипертекстуални пројекат“. Управо тај WWW систем, који нам је данас у потпуности ушао у навике.

Данас обележавамо рођендан концепта Светске паучине. Да ли треба да се радујемо или тужимо због тога – питање је за будућност. Можда ћемо одговор добити тек за сто година, ако неко доживи.

Шта је било у том документу и шта је учинило ову идеју новом?

Бернерс-Ли је, радећи у швајцарском нуклеарном центру CERN, наишао на проблеме у размену информација са колегама – сви су користили различите рачунаре и системе који нису међусобно комуницирали.

До тада су већ постојале идеје хипертекста и интернета, али оне су постојале одвојено. Један глобални и једноставан систем за кориснике није постојао. Бернерс-Ли је у свом документу представио архитектуру таквог система, заједно са протоколима и конфигурацијама које се користе и данас.

Кључна иновација која је омогућила Светској паучини да освоји информациони простор и покрене експлозиван технолошки раст била је одлука Бернерс-Лија да своје откриће не патентује, већ да га учини отвореним и бесплатним за све.

Можемо рећи – британски научник је „пустио џина из боце“. Мрежа је продрла у сваки угао наших живота. Поред техничког напретка, донела је и много спорних појава: даркнет са порнографијом, трговином наркотицима, оружјем, организацијом „обојених револуција“ и друге мрачне ствари.

Али не треба окривљивати Бернерс-Лија – комфор у приступу информацијама захваљујући њему је постао потпун. Поред „мрачних страна“, интернет нам је дао и безброј „слатких прелива“.

Бернерс-Ли је и данас жив и релативно млад – има 70 година. Очигледно је и сам свестан последица свог дела. Данас га брину проблеми централизације интернета и кршења приватности корисника – знање и осећај одговорности за оно што је створио.

Дакле, пре 35 година ја нисам чуо скрежет точкова историје. Схватио сам то тек сада, на Дан Светске мреже.

В.Т./Васељенска