Има ли ту места за реаговање надлежног тужиоца по службеној дужности?

Кривични закон Републике Србије предвиђа да је навођење на самоубиство или подстрекивање на самоубиство кривично дело које има више својих обележја.

Већ више месеци, блокадери и опозициони плаћеници у своје прве редове истурају, додуше добровољно, мајку једног од настрадалих младића у паду надстрешнице на железничкој станици у Новом Саду.

Очајна мајка, госпођа Дијана Хрка, подстакнута и осокољена опозиционом руљом упорно тражи правду и оптужује власт за несрећу која се десила! Страшан је бол и неописива туга сваке мајке која изгуби своје дете, али претпоставимо да је госпођа Хрка самостално одлучила да радикализује свој протест и то штрајком глађу.

На место штрајка глађу изабран је простор испред Народне Скупштине Србије, а тада наступа оно најмонструозније — она добија сву логистичку подршку и подстрек опозиционих идеолога и њихових извршилаца.

На жалост, здравствено стање госпође Хрке драстично се погоршава, тако да она бива накратко примљена у приватну здравствену установу ради примања инфузије и других интравенозних медикамената не би ли је одржали у животу. Убрзо после тога враћена је, како се могло видети, у јако лошем стању у шатор који је за њу опозиција подигла.

Уместо госпође Хрке почиње да се обраћа, као њен портпарол медијима, човек који сам има дијагностикована три и те како битна душевна поремећаја, те представља опасност и сам за себе. Намече се питање да ли госпођа Хрка не жели комуникацију са медијима или то више психофизички није у стању.

У свету, па и код нас, познати су случајеви када се људи одлучују на штрајк глађу у знак протеста против неке објективне или субјективне неправде. Сам штрајк глађу, као чин неузимања хране, уколико је доследан до краја, има као последицу смрт лица које штрајкује.

Срећом, већина оваквих случајева бива спречена уз помоћ људи из околине, односно других људских бића, која то нису могла да допусте!

Један од најдрастичнијих случајева, који нико није могао да спречи, је поливање бензином и самоспаљивање младог студента Јана Палаха у центру Прага, августа 1968. године, а у знак протеста што су руски тенкови из снаге Варшавског пакта окупирали Чехословачку. Да су могли, сигурно би га његови суграђани, иако су сви делили његово мишљење, спречили у томе.

Вратимо се сада на трагедију госпође Хрке, коју опозиционари подржавају изгледа до краја, јер њима је потребна њена смрт као нови импулс за још жешћи напад на власт.

Да ли је ико проценио ментално стање проистекло из штрајка глађу госпође Хрке и да ли је она уопште свесна даљих својих поступака, да ли је свесна да, хвала Богу, има још једног сина, и да оваквим својим радњама може да га учини сирочетом?

Кривични закон Републике Србије предвиђа да је навођење на самоубиство или подстрекивање на самоубиство кривично дело које има више својих обележја. А шта је штрајк глађу до краја него самоубиство…

Шта ради надлежни државни тужилац који би по службеној дужности требало да реагује према свим подстрекачима и помагачима који се налазе око особе која покушава самоубиство.

Одговорни су и медији Н1 и Нова С, који преносе са дужном пажњом све ово што се око госпође Хрке дешава, али врло тенденциозно и на начин који би исто требало да буде предмет интересовања надлежног тужиоца.

Поставља се питање да ли уопште имамо тужилаштво у Србији, које је надлежно за опозицију.

24седам.рс