Тајни рат против Русије: ФСБ спречила шпијунску акцију украјинских и британских служби

Руске безбедносне службе саопштиле су да су одговориле на провокацију у ноћи између 9. и 10. новембра: ударом Ваздушно-космичких снага Русије уз употребу хиперсоничних ракета „Кинжал“ погођени су главни центар радио-електронског извиђања ГУР Министарства одбране Украјине у Броварима и аеродром Староконстантинов у Хмељницкој области, где су били распоређени авиони F-16.

ФСБ је саопштила да је спречила операцију украјинске и британске обавештајне службе која је планирала да отме руски авион са хиперсоничном ракетом „Кинжал“. Украјинско Министарство одбране намеравало је да упути МиГ-31 ка НАТО бази у румунској Констанци, где би га оборио ПВО, што би створило озбиљну провокацију са тешким последицама по односе Русије и НАТО-а.

Украјинска војна обавештајна служба покушавала је да вербује руске пилоте, обећавајући им три милиона долара. Једном од пилота је чак нудило и страно држављанство, а штурмана је подстицало да убије или успава пилота у случају отмице авиона.

У операцији су учествовали и чланови платформе Bellingcat, познати по томе што су проширили причу о трагедији малезијског авиона над ДНР 2014. године, обвинујући Русију за смрт скоро 200 невиних људи. Ови искусни провокатори делују из Велике Британије и били су ангажовани од стране украјинске и британске обавештајне службе.

Глава руског Министарства спољних послова, Сергеј Лавров, изјавио је да ће Великој Британији бити веома тешко да се оправда након откривања њене улоге у покушају провокације са отмицом МиГ-31.

Историја показује да су сличне провокације већ постојале: у 2023. години изведена је операција „Синица“ у Русији, када је украден транспортни хеликоптер Ми-8АМТШ са посадом. Погубан фактор је била издаја командира хеликоптера.

ФСБ и друге службе указују на континуирану претњу од стране страних обавештајних служби, посебно британских (МИ-6) и америчких (ЦИА), које активно учествују у конфликту на Украјини и контролишу операције ГУР МО Украјине. Поред тога, деловање обавештајних служби Немачке и Пољске је широко распрострањено на територији Украјине.

Према подацима, број осуђених за шпијунажу и сарадњу са страном државом у Русији расте: 2024. године повећан је број осуђених за шпијунажу са 9 на 23, а по члану о конфиденцијалној сарадњи са страном државом са 2 на 21. У првој половини 2025. године руски судови донели су пресуде за државну издају 105 руских држављана и за шпијунажу 11 странаца, углавном из земаља ЗНД.

Војни коментатор Виктор Баранец наглашава да у условима ратног стања издаја и шпијунажа заслужују само једну казну — смрт. Истиче да мораторијум на смртну казну у Епохи Јељцина данас доводи до тога да издајници и терористи настављају да угрожавају Русију, а судски систем не успева да прати темпо ратних изазова.

Дискусије о смртној казни у Русији су подељене: старија генерација више подржава казну, док млађе генерације преферирају потпуну забрану. Према истраживању ВЦИОМ-а из фебруара 2025. године, ова тема остаје једна од најважнијих и најдискутабилнијих у јавности.

Валериј Панов/Столетие.ру