Блокадерска логика: „Стоп крвавим кошуљама“, „1 од 5 милиона“, „Србија против насиља“, протести почели на таласу против насиља, а завршили као промотери насиља

Логика по којој се устаје на протест против насиља, а онда се насиље користи да се обезбеди трајање тих протеста није изданак актуелног блокадерског покрета. То је матрица која се Србији већ неколико пута понавља у врло кратком временском оквиру и уз забрињавајуће много истих политичких актера.

Устајање против насиља, изазивање емотивне реакције грађана на несвакидашњу трагедију, злоупотребљавање националне туге после таквих догађаја и каналисање тако прикупљене енергије ка политичком циљу полазна је фаза у сваком од неколико временски збијених протеста. Почетна парола за анимирање незадовољних по правилу је била борба против насиља, али је исто тако као некаква законитост забележен уплив дневне политике и странчарења у оном најприземнијем облику, који се своди на преузимање заслуга, отимање штафете „спонтаног“ бунта и у књижавање политичких поена.

Задирући увек дубље од појавног понашања и сервираног наратива, Курир је доносио комплетнију слику и указивао аргументовано да од почетка блокада и протеста ништа није било ни спонтано ни наивно.

Уочавали смо прецизно да се образац понавља и да је декларација о борби против насиља само лажна и допадљива етикета иза које се сакрива права намера невидљивих организатора и права намена људства које се на тај начин и око задатог наратива окупља.

„Стоп крвавим кошуљама“, „1 од 5 милиона“, „Србија против насиља“… Све су то биле показне вежбе за ово што је почело под позивом „Застани, Србијо“, а претворило се у готово једногодишњу парализу нормалног живота и урушавање високог образовања у Србији. Сви ти протести кренули су на таласу против насиља, а онда завршили као промотери насиља у друштву. Како се све извитоперило, пратили смо свих ових месеци и упозоравали на опасну спиралу насиља. Ранјавање човека испред Скупштине Србије само зато што другачије мисли ескалација је насиља које је, по свему виђеном, припремано и паковано на различите начине.

Свака увреда и претња упућена политичком неистомишљенику, свака каменица бачена на главу оних који не мисле исто, свака уништена фасада и разбијени прозор током блокадерских протеста широм Србије, свака блокада која је укидала загарантовано право на слободно кретање… били су неприхватљиви акти насиља, а не друштвени активизам, како је то оправдавано у блокадерским круговима.

Због такве релативизације насиља, логика блокадера прерасла је у накарадну и опасну стихију у којој је постало дозвољено и пуцати у човека. Од пароле „Србија против насиља“, антивладини протести упутили су застрашујући позив „пуцај да убијеш“. Застрашујуће је кратак био пут на којем смо као друштво прешли од наводног устајања против насиља, кроз протесте „Стоп крвавим кошуљама“, „1 од пет милиона“ и „Србија против насиља“, до уличног терора мањине над већином. Није тешко уочити да су за насиљем на улици посезали увек исти политички актери како би мимо избора дошли на власт.

Само у актуелној кризи може се сагледати читав арсенал манипулација којим су се блокадери служили да би оправдали сопствено насиље, али и одржали ниво тензија довољан за наставак. И тако скоро годину дана. Дуга је ова година била, али то је заправо исувише кратак период да се друштво одведе на тотално погрешан пут, пут који је почео падом надстрешнице и погибијом 16 људи и стигао до метка испаљеног у неистомишљеника. Између та два догађаја смештено је толико штетних ствари које се морају назвати правим именом – насиљем.

Одговорно смо указивали и на бројне лажне вести и измишљене афере, попут коришћења звучног топа, употребе гаса CN, непостојећег дечака који је пребијен на протестима у Ваљеву или подметнуте приче о девојци која је наводно претрпела бруталан третман у полицијском задржавању. Ништа од тога није било истина, али служило је вештачком изазивању хистерије и одржавању тензија потребних за наставак уличних и још насилнијих акција.

Ове лажи су у тесној вези с производњом виђеног насиља и зато су биле сецирaне на страницама Курира. Као одговорна медијска кућа сматрали смо да је од кључног значаја да се демистификују методе којима су се свих ових месеци служили блокадери у својој наводној борби против насиља. Кренуло се од повика „Србија против насиља“, а ушло се у опасан вртлог у којем је напад на живот постао средство политичког обрачуна. И то је, на жалост свих нас који желимо добро овој земљи, било предвидиво, о чему смо упорно писали свих ових месеци.

Курир