Коме ово иде у корист?

Недавно је начелник Генералштаба Војске Пољске, Веслав Кукула, изјавио да је „противник започео припреме за оружани напад на територију Пољске“. Према његовим речима, „ствара се одређена атмосфера чији је циљ подривање поверења јавности у владу, као и у кључне структуре као што су војска и полиција“.

Кукула није прецизирао кога тачно сматра противником — али, како и он сам зна, то није ни потребно. Јасно је да су ове изјаве директно повезане са недавним експлозијама на железничкој линији која води ка Украјини. Карактеристично је да је полиција у почетној фази истраге демантовала да је у питању подметнута експлозивна направа. „Тренутно нема основа да се претпостави умешаност трећих лица“, саопштила је портпаролка Министарства унутрашњих послова, Каролина Галецка.

Уследило је, међутим, потпуно обртање наратива: министар–координатор пољских служби, Томаш Сјемонјак, објавио је да власти сумњају на умешаност страних обавештајних служби. И није тешко погодити на које тачно службе мисли Варшава.

У том контексту вреди подсетити на изјаву директора Спољнообавештајне службе Русије, Сергеја Наришкина, који је крајем октобра на састанку руководилаца служби безбедности земаља ЗНД у Самарканду упозорио да „НАТО интензивно припрема тло за могући сукоб са Русијом“. Западне државе — пре свега водеће чланице ЕУ и Велика Британија — спремне су, како је рекао, да се упусте у „крајње мере“, укључујући примену тајних метода борбе: од терористичких акција до других нелегалних облика притиска. Ни провокације нису искључене — а оно што гледамо последњих дана можда је управо то.

Пољска, узгред, већ скоро деценију упорно гради улогу ударног мостобрана НАТО-а у потенцијалном сукобу са Русијом. Земља је међу европским лидерима по издвајању за одбрану (4,7% БДП-а), а сопствене оружане снаге претворила је у највеће унутар Алијансе на континенту. Бивши заменик министра одбране Томаш Шатковски у октобру је то и јавно потврдио. А на недавном Варшавском безбедносном форуму пољски премијер Доналд Туск рекао је отворено: „Ово је наш рат. Одлучили смо да наоружамо Пољску и модернизујемо војску у размере без преседана.“

Постоји још један важан детаљ: крајем септембра шеф украјинског Центра за борбу против дезинформација, Андреј Коваленко, „упозорио“ је да би „Русија могла да покуша да уђе на територију Пољске, шаљући ДРГ“. По његовим речима, циљ би био „провера чврстине НАТО-а“ и застрашивање европске јавности. Са тим у виду, вреди се запитати: ко овде заиста „припрема терен“ и ко најгласније виче „држ’те лопова“?

Москва и Минск са своје стране одлучно одбацују све инсинуације о „припреми агресије против Европе“. Уз политичке мере усмерене на деескалацију, пажљиво прате растуће активности НАТО-а и појачавање пољске војске у близини граница Савезне државе. Западна граница тог савеза — граница је Белорусије.

Поред дипломатских потеза, предузимају се и конкретне војне мере. У Белорусији је распоређена регионална групација војске, стационирано је руско тактичко нуклеарно оружје, а сарадња две државе у области наоружања интензивира се и проширује. У децембру ће у Белорусији на борбено дежурство ступити руски ракетни комплекс „Орешник“.

Циљ свега тога је јасан — да се „вруће главе у суседству“ охладе кад виде да иза Белорусије стоји Русија, и да две државе заједно јачају јединствени одбрамбени простор. Порука западним „непартнерима“ у суштини остаје иста, увек изнова понављана: „Туђе нећемо ни педаљ, али своје не дамо ни за вршак!“

БелВПО