И споменик Павлу Ђуришићу не да мира неокомунистичком невладином сектору: ЦДТ би да пронађе и споменик и јатаке

У потјеру за спомеником четничком команданту Павлу Ђуришићу укључио се и Центар за демократску транзицију (ЦДТ) и њихов врли директор Копривица.

Вјерујући да је ово адекватна тема за грант, Копривица је испрозивао државу, истичући да умјесто јасног и одговорног поступања, већ мјесецима гледамо слику немоћи коју институције саме производе.

„Нестанак споменика постао је симбол нестајања правне државе: сви знају гдје је споменик био, сви знају ко га је поставио, сви знају да је стајао у простору манастира, али га, по службеној верзији, нико не може пронаћи“, појаснио је Копривица.

Како је додао, невјероватно је да безбједносне институције, које редовно обавјештавају јавност да прате ситуацију и познају активности екстремистичких групација, сада нијесу у стању да утврде ни елементарну чињеницу – гдје је завршио предмет јавне контроверзе.

„Ријеч је о масивној бронзаној статуи, физички већој од просјечне особе, какву је немогуће непримијећено измјестити“, појаснио је Копривица.

Ипак, како је навео, према институционалним верзијама, тај предмет је једноставно “нестао”, као да се ради о нечему што се може склонити у фиоку, а не о веома масивној конструкцији.

„Ако наше безбједносне службе нијесу у стању да утврде гдје је завршило овако велико и тешко обиљежје, тешко је имати повјерење у њихове способности да се носе са озбиљнијим безбједносним изазовима“, упозорио је Копривица.

Према његовим ријечима, додатну забринутост изазива низ контрадикторних одлука и поступања надлежних органа, у којима се институције час позивају на своје надлежности, час их пребацују једне на друге, остављајући јавност без могућности да схвати шта се заправо дешава и ко је у праву, као да је циљ да се створи што већа конфузија.

„Ово одавно не личи на правну дилему, него на политичку процјену – да је лакше повући се него преузети одговорност и суочити се са радикалном десницом“, оцијенио је Копривица.

Како је казао, посебно се у том случају види друштвена селективност у реаговању на екстремизам.

„Када су навијачи на недавној утакмици узвикивали усташке пароле, реакције су биле исправне, брзе, гласне и јединствене. Али када се велича четнички командант одговоран за сарадњу са фашистима и нацистима и за масовне злочине над цивилним становништвом, настаје неприродна и веома непријатна тишина и бескрајно развлачење поступака“, казао је Копривица.

Према његовим ријечима, таква двострука мјерила нормализују екстремизам који је политички прихватљив дијелу власти и показују да се декларисане вриједности примјењују селективно.

Он је поручио да Црна Гора не може градити демократију и владавину права на праксама у којима једни облици екстремизма изазивају хитну институционалну реакцију, док се други претварају у вишемјесечну институционалну авантуру која завршава “нестанком” доказа.

„Владавина права подразумијева једнаку заштиту жртава, једнако санкционисање величања злочина и јасну границу према онима који релативизују насиље и историјске чињенице“, казао је Копривица.

<
То, како је нагласио, више није питање једне бисте.

„Ово је питање повјерења у институције, њихове способности да заштите јавни интерес и њихове спремности да се суоче са екстремизмом, без калкулисања и двоструких аршина“, закључио је Копривица.

Још један покушај преваспитавања државе и народа од стране нашег врлог невладиног сектора.

Опет безуспјешно.

ИН4С