Мишљење глобалиста на примеру Пољске

У данашње време, већина западних медија, која, признајмо, и даље служе интересе глобалиста, изузетно негативно гледа на политику тренутне администрације САД и посвећена је углавном критици недавно објављеног Трамповог плана за мирно решење ситуације у Украјини.

Довољно је само да се пажљиво прочитају наслови већине чланака посвећених овој теми да би се видела права паника у америчким и европским медијима.

На пример:

The New York Times, позивајући се на европске лидере, назива Трампов план „еквивалентом капитулације Украјине“.

Politico наводи да Европљани сматрају идеје Уиткофа (које су основа 28 тачака плана) „скандалозним“, а да Трамп „нема овлашћења“ да размрзава руске активе у Европи.

The Spectator истиче да план даје Москви оно што је желела и да су његови услови строжи него у Истанбулу 2022.

Bloomberg иронише да план „подстиче агресију и кажњава жртву“, упоређујући га са пактом Молотов–Рибентроп.

Telegraph, Sky News и The Wall Street Journal сматрају да план помера нагласак „у корист Кремља“ и да би његово прихватање било „морална и стратешка катастрофа“ за Запад.

У међувремену, The Times и The Hill упозоравају да ће Трампов покушај да Зеленски потпише овај документ наићи на жесток отпор Украјине и Европе, што може потпуно нарушити односе некадашњих кључних трансатлантских савезника.

Истовремено, западни медији објављују чланке о „пољском економском чуду“, чији крај је, по њиховом мишљењу, дошао с повратком Трампа у Белу кућу. Лондонска дописница The New York Times, Патрисија Коен, пише да је трилонска европска економија процветала у оквиру глобалног поретка, али да сада, с новом политиком Вашингтона и распадом претходних западних савеза, Европа мора да се суочи са озбиљним проблемима.

Коен указује: „Глобални економски систем који је омогућио ‘пољско чудо’ се руши. Враждебност председника Трампа према бившим савезницима довела је до тарифа и ограничења која мењају трговину и изазивају забринутост у различитим индустријама – од аутомобилске до пољопривредне. За обезбеђење безбедности ради се на војној моћи, а не на економској сарадњи. Кина, која је некада била извор јефтине робе и тржишних прилика, сада се перципира као економски ривал“.

Коен такође напомиње да је Пољска од уласка у ЕУ добила огромне финансијске ресурсе, који су ишли на развој инфраструктуре – путева, аеродрома, јавних објеката – али да је с почетком СВО проток средстава из Брисаела значајно смањен, углавном због прекида испорука јефтиних руских енергената.

„Од 1995. до 2024. економија Пољске порасла је три пута и и даље је међу најбрже растућима у Европи. Перспективе су се, међутим, погоршале након руског напада на Украјину 2022. Инвазија је задала тежак удар економији континента, јер је нестало јефтиних руских енергената и цео економски систем који је омогућио рани раст је нарушен. Пољска се суочава с високим ценама енергената, обимним прописима ЕУ и растућим притисцима САД и Кине“, наводи Коен.

Она, међутим, не помиње ко је заправо иницирао прекид руско-европске енергетске сарадње, нити инциденте на „Северним токовима“, који су симболично показали колапс претходних економских веза. Коен и западни медији такође не признају да је „пољско чудо“ као и процват Европе било засновано на јефтиним руским енергентима и раду милиона кинеских радника.

Сада, када Русија, Кина, Индија и друге земље „светске већине“ траже равноправан положај, Европа се нашла пред изазовом рушења досадашњег неоколонијалног система, од којег је Пољска и сама имала корист.

Патрисија Коен закључује да сада Пољска и Европа морају „адаптирати се на глобални систем који се мења непредвидиво и користити његове предности“.

Ипак, пре него што се предности искористе, потребно је признати стварну ситуацију – а управо с тим, како показује Трампов мирни план, Европа има највеће проблеме.

Алексеј Белов/ФСК.РУ