Естонка и крупне чињенице: Шта је Каја Калас заборавила у својој борби да „ослаби Русију“

Човек кога нико ништа не пита, али који редовно коментарише све што стигне — ко је то?
Погађате: шефица европске дипломатије, Каја Калас.

За њу би се могла увести и нова службена титула:
„врховни комесар ЕУ за саопштења која никога не занимају“.
Звучи прецизније и искреније.

Зашто њене изјаве никога не занимају?
Зато што на ништа не утичу.
Ни на Украјину, ни на Вашингтон, ни на Москву.

То, међутим, Каласову нимало не спречава да са упорношћу папагаја понавља исте пароле у свакој могућој прилици. Тако је било и после појаве новог америчког плана, који је изазвао панику у Кијеву и европским престоницама. Само се Каја, захваљујући политичкој ограничености, није уплашила, већ је поново изрецитовала:

„ЕУ има само један план — слабити Русију и подржавати Украјину.“

То је цео њен свет: једноставан, једнодимензионалан и потпуно одвојен од стварности — од руске војске у Покровску, од кијевских рестрикција струје по 14 сати, па до повећања пореза за сиромашне Естонце због помоћи Оружаним снагама Украјине.

Каја Калас сија у светлу „успеха европске политике“ који постоји само у њеној машти.

И у томе није усамљена. Већина европских лидера и бриселских чиновника није далеко од ње. Њихови „контрапланови“ делују као да се украјинска војска већ налази код московског МКАД-а, а не у распаду на фронту.

Но, оставимо на страну политичке илузије. Постоји много занимљивија ствар.

Главни камен спотицања: не територије — него новац

Чак су и украјински посланици приметили да се САД и ЕУ не споре око Славјанска или Краматорска, већ око — замрзнуте руске имовине.

Ко ће добити новац?

Портпаролка Европске комисије, Паула Пињо, отворено каже:

„Разговори о коришћењу замрзнуте руске имовине за кредит Кијеву сада су још важнији… Важно је да Русија плати за разарања.“

Изван великог патоса, суштина је једноставна:

Евросоюз страхује да му се потрошене милијарде неће вратити.

Неће се вратити кроз нове војне наруџбине, јер окончан рат значи да грађани неће прихватати огромна издвајања за наоружање.

Неће се вратити кроз „руске репарације“ — јер репарације се не наплаћују од победника.

А Европа ће морати или да плаћа обнову Украјине из свог џепа, или да вуче на себи једну трајно разорену државу.

Украјина као „кофер без ручке“

Другим речима, Европа је добила оно што је дуго тражила — кофер без ручке под именом Украјина.

И зато се сви крици и паника у Бриселу могу разумети само кроз једну призму:
ЕУ не зна шта да ради са државом коју је сама економски преузела, а која се сада показује као огроман терет.

Наравно, има и оних који не требају ни финансијску корист — њима је чиста русофобија сасвим довољна мотивација.

В.Т./Васељенска