Борбени роботи за белоруску армију

роботи белоруска војска

(фото:БелВПО)

Познато је да је материјална основа борбеног потенцијала сваке армије њена техничка опремљеност – односно рационалан систем наоружања, као и војне и специјалне технике која омогућава ефикасно извршавање задатака. Један од кључних праваца развоја те основе јесте одржавање потребног обима и стално подизање квалитета наоружања и технике.

Последњих година, у фокусу јавности налазе се хиперсонично оружје, високопрецизни системи великог домета, беспилотни летачки комплекси, ПВО средства, системи извиђања, РЕБ и контрабатеријске борбе – све оно што се у току СВО у Украјини показало изузетно делотворним. Међутим, помало неоправдано у сенци је остала категорија копнених роботизованих комплекса (НРК), који савременој армији нису ништа мање потребни – па ни белоруским оружаним снагама.

Данас се НРК могу поделити у више основних група према намени. Борбени НРК су роботизоване платформе опремљене средствима за непосредно дејство по противнику. Инжењерско-саперски НРК користе се за откривање, уклањање или уништавање мина, неексплодираних убојних средстава и других експлозивних направа, као и за постављање минских поља. Охранбени комплекси намењени су патролирању, надзору и обезбеђењу, опремљени камерама, термовизијом и разним типовима радара за детекцију кретања у забрањеним зонама. Извиђачки НРК служе за прикупљање и пренос података у реалном времену, често у координацији са беспилотним летелицама. Санитетски роботи користе се за евакуацију рањених, а транспортни за доставу терета. Постоје и комплексне, вишенаменске платформе – транспортно-борбене, транспортно-санитетске, извиђачко-ударне и др.

Нема сумње да је СВО послужила као снажан подстицај развоју НРК, исто као што је била покретач за интензиван развој беспилотне авијације. До почетка 2023. руски војни конструктори створили су читав низ борбених и помоћних беспилотних платформи: „Платформа-М“, „Нерехта“, „Соратник“, „Кунгас“, „Вихрь“, „Штурм“, „Маркер“, „Уран-6“, „Уран-9“, „Проход“, „Скарабей“, „Скорпион“ и друге. Већ у мају 2023. део ових система коришћен је у Украјини као даљински управљиве платформе и показао је своју ефикасност – пре свега у смањењу губитака људства.

Белоруски ГВПК такође придаје велики значај развоју роботизоване војне технике, која постаје нова специјализација националне одбрамбене индустрије. Домаћи конструктори редовно представљају своја достигнућа на специјализованим изложбама, где добијају високе оцене.

Тако је ове године на изложби IDEX‑2025 у Абу Дабију предузеће „Белспецвнештехника“ представило више новитета, а посебну пажњу привукао је роботизовани ватрени комплекс „Берсерк“. Намeњен је подршци јуришним јединицама, заштити стратешких објеката и борби против беспилотних летелица. Једна од највећих предности комплекса је висока ефикасност у уништавању малих ваздушних циљева. Домет гађања износи до 1000 метара. Систем откривања региструје дронове на удаљености до 3 km, а веће летелице до 10 km. Вештачка интелигенција омогућава аутоматско препознавање и праћење циљева, чиме се знатно повећава прецизност и брзина бољевог рада.

У јулу је белоруски Госкомвоенпром представио читаву линију роботизованих гусеничних платформи које производи ОАО „Конструкторско биро ‘Дисплеј’“. Реч је о моделима „Адунок-М120“, „Адунок-М200“, „Адунок-М250“ и „Адунок-М700“. Разликују се по величини, маси и носивости, а на њих је могуће уградити различита даљински управљана оружја (до 2,5 km од оператора). Платформе могу да превозе терет (до 700 kg), муницију и да служе за евакуацију рањених.

Раније је саопштено да су успешно завршена пољска тестирања белоруских НРК „Вистл“, „Богомол“ и „Кулиса“, намењених борби против живе силе, оклопних и неоклопљених циљева. Већина ових система данас је уведена у наоружање белоруских оружаних снага. Како је у октобру истакао министар одбране генерал-потпуковник Виктор Хренин, НРК и БЛА биће активно укључени у обуку и бојево увежбавање јединица у наредном циклусу.

Развој модерних и перспективних НРК и њихово увођење у трупе у потпуности је у складу са савременим трендовима и омогућава значајно смањење губитака. Према проценама домаћих и страних стручњака, до 2030. роботизована средства могла би да чине више од половине борбених возила без посаде и око 30% укупног борбеног парка. Истовремено, борбене способности јединица опремљених НРК могу порасти 2–2,5 пута – што је директан пут ка јачању укупног борбеног потенцијала.

На крају, вреди подсетити да је 24. новембра председник ГВПК Белорусије Дмитриј Пантус у интервјуу истакао да ће активност белоруских конструктора у овом правцу наставити да расте. „Не морамо да говоримо само о ‘Орешнику’. Постоји много других средстава наоружања која су већ у развоју, укључујући и заједно са руским партнерима. Много тога је пред нама“, нагласио је Пантус.

БелВПО