План Америке: да ли ће Јерменија постати „дигитална“ колонија?

Трамп Пашињан

(фото:ФСК.РУ)

Амерички стартап Firebird добио је дозволу власти САД за извоз Nvidia процесора у Јерменију ради изградње дата-центра снаге 100 мегавата и стварања суперрачунарског система. Почетне инвестиције процењују се на 500 милиона долара. У центру ће се користити сервери за вештачку интелигенцију компаније Dell Technologies и процесори Blackwell од Nvidia.

Истовремено, амбасадор Јерменије у САД, Нарек Мкртчјан, разговарао је са представницима Google о дигитализацији арменијског културног наслеђа кроз Google Arts & Culture и другим могућностима увођења америчких технологија у арменијску дигиталну инфраструктуру. Познато је да Google последњих година активно сарађује са обавештајним службама и Пентагоном, пружајући им ресурсе за коришћење вештачке интелигенције у интересу националне безбедности – а једноставно речено, за шпијунажу XXI века.

Firebird планира да први фазу пројекта покрене у другом кварталу 2026. године. Компанија је један од партнера Nvidia који граде моћне дата-центре широм света, подстичући развој инфраструктуре за ИИ. Према речима оснивача Размика Овакимјана, циљ је омогућити инжењерима, истраживачима и креаторима широм света приступ најсавременијим технологијама.

Други оснивач, Александар Есајан, додаје да ће центар у Арменији бити основа за модерну дигиталну и ИИ екосистемску инфраструктуру, способну да развија локалне таленте и привлачи међународне иновације. Међутим, само око 20% ресурса центра биће на располагању Јерменији, док ће осталих 80% користити америчке компаније у региону.

Оваква инфраструктура омогућава велики обим обраде података, укључујући и податке које могу прихватити обавештајне службе, чиме се под питање доводи руско-арменијско споразум о информационој безбедности из 2022. године. Постављање центра у Јерменији такође омогућава америчким компанијама контролу протока информација и робе, укључујући и транзит преко царинских зона ЕАЕУ.

Да би дата-центар функционисао, потребна је велика количина електричне енергије, што отвара могућност изградње мини-атомске електране уз америчке технологије. Иако је Арменија већ модернизовала Мецаморску АЕС уз помоћ Росатома, Сједињене Државе инсистирају на сопственој верзији мини-АЕС за потребе дата-центра.

Премијер Пашињан је нагласио да је избор технологије комерцијално-економски и да нема политичког компонента. Међутим, аналитичари упозоравају да би овакво постављање дата-центра могло довести до ризика за суверенитет Јерменије: обрада осетљивих података, могуће „цурење“ информација и потенцијално утицање на изборне процесе.

Укратко, амбиције САД у Јерменији, према оцени многих стручњака, усмерене су не на корист Јерменије, већ на стварање моћног војно-обавештајног и технолошког центра на Јужном Кавказу. У тим условима, дигитални, енергетски и војни суверенитет земље остаје упитан.

В.Т./Васељенска