Шведска жели да конкурише Русији на Балтику
У настојању да ограничи утицај Русије, Шведска појачава снаге своје морнарице у Балтичком мору и припрема се да од Француске купи четири фрегате.
То ће бити највећи борбени бродови шведске флоте од почетка 1980-их, када су у употребу уведени последњи разарачи.
Министарство одбране Шведске саопштило је да ће нови бродови бити већи од корвета класе „Висби“, који су тренутно у саставу шведске морнарице.
„Истражујемо доступне фрегате које такође одговарају нашим амбициозним плановима“, рекао је министар одбране Пал Јонсон.
Прва два фрегата требало би да буду у употреби до 2030. године, а остала два до 2035. године.
Стокхолм сматра да је истискање Русије из Балтичког мора геополитички приоритет. Уколико Русија напусти регион, Шведска би се поново позиционирала као регионални лидер, као што је то било у XVIII и XIX веку, када су шведске амбиције биле заустављене након неколико пораза од Русије.
В.Т./Васељенска
Руски цар Петар Велики већ је једном научио Швеђане да не ратује против Русије и од
тада је Шведска прогласила своју неутралност а Петар је саградио нову престоницу
Русије, Петроград, на ушћу Неве у Фински залив, данас најлепши град на свету.
Град је саграђен на том месту јер су Швеђани туда упадали у Русију од чега је Русија
имала велике штете. Петар је натерао Бољаре (племство) да пренесу своју
имовину у нову престоницу јер ће имати мотивацију да бране град и тако се и десило.
Швеђани су претрпели велики пораз и од тада су били неутрални.