ЗВАНИЧНО ЈЕ: ОБАВЕЗНО СЛУЖЕЊЕ ВОЈНОГ РОКА У БУЏЕТУ ЗА 2026. Уређују се објекти у три града у Србији — војници се враћају у касарне?

Пре враћања служења обавезног војног рока, Скупштина Србије мора да донесе нови закон. Буџетом за 2026. годину предвиђено је уређење три касарне у Србији.

Након што је укинуто крајем 2010. године, служење обавезног војног рока први пут се нашло као ставка у Предлогу закона о буџету за 2026. годину, у ком се предвиђа да се у наредне три године уложи укупно око 86,5 милиона евра у те сврхе, односно 28,8 милиона евра по години. Аналитичари за „Блиц“ оцењују да то не мора да значи да ће ускоро почети служење војног рока, будући да, како кажу, још нема расположења у јавности за то, посебно код оних који би требало да служе.

Служење војног рока се у Предлогу закона о буџету води као пројекат 5021 и намењен је „уређењу војних објеката за стварање услова за активирање обавезног служења војног рока“.

За тај пројекат опредељено је за 2026. годину укупно 6.360.184.000 динара (око 54,4 милиона евра), од чега је за машине и опрему предвиђено 2.673.000.000 динара (више од 22,8 милиона евра).

За уређење три касарне  727 милиона динара

Када је реч о уређењу војних објеката и инфраструктуре у којима би требало да се обучавају регрути, буџетом за 2026. годину планирана су следећа средства:

У предлогу буџета за 2026. годину детаљно су наведена улагања у војне објекте и инфраструктуру, која су кључна за стварање услова за евентуално активирање обавезног служења војног рока. Планирана средства распоређена су на више локација у Србији:

-597 милиона динара за изградњу објеката и инфраструктуре Војске Србије у Прибоју,

-100 милиона динара за исте сврхе у Нишу,

-30 милиона динара у Панчеву.

Поред тога, предвиђено је да се у 2027. години уложи још 200 милиона динара у изградњу војних објеката и инфраструктуре.

У предлогу закона о буџету истиче се и да су већ у 2024. години издвојена значајна средства за уређење објеката у којима би се служио војни рок — укупно 5.354.995.917 динара (око 45,8 милиона евра).

Ови подаци показују да држава систематски улаже у војну инфраструктуру, али коначно увођење обавезног војног рока и даље зависи од посебне одлуке Народне скупштине и усвајања посебног закона.

Дуготрајан процес

Бојан Димитријевић, војни аналитичар, каже за „Блиц“ да је у суштини добро што су средства опредељена за служење војног рока, али да је процес враћања обавезне војске „дуготрајан и сложен“.

„Видимо из примера Хрватске да је припрема касарни за служење војног рока трајала четири године. Треба имати у виду да је ранија инфраструктура у нашим касарнама или продата или расходована“, наводи Димитријевић.

Међутим, како каже, измене Закона о Војсци Србије не сугеришу да ће се служење војске вратити у скоријој будућности.

„Те измене углавном се односе на војнике на професионалном уговору, и притом је повећана старосна граница и смањена школска спрема. Такође, ни то што је новац из војног буџета опредељен за припрему касарни или служење војног рока не мора нужно да значи да ће се ускоро вратити служење војске, јер тај новац може и да се прерасподели у оквиру буџета за друге намене,“ анализира Димитријевић.

„Професионална војска не може да одговори на све савремене изазове“

Да ли је професионална војска довољна Србији остаје питање до даљег.

– „Свакако је бољи један мотивисани војник професионалац него десет принудно доведених. Међутим, професионална војска не може да одговори на све савремене изазове. Професионални војник је свакако најскупљи,“ сматра Димитријевић.

Коначно, Димитријевић истиче да није сигуран ни како би јавност реаговала на враћање служења војног рока.

– Мислим да још нема расположења у јавности за служење војног рока, поготово код оних који би требало да служе војску, – закључује он.

Скупштина мора да донесе закон

Пре него што се и званично врати обавезно служење војног рока, неопходно је да Скупштина Србије изгласа нови закон којим би тај модел био поново уведен.

Међутим, упркос томе што је у буџету за 2026. годину први пут планирано значајно финансирање припреме касарни и инфраструктуре, последњих недеља нема назнака да ће се закон који би формално вратио служење војног рока ускоро наћи пред посланицима.

Додатно, у текућој процедури налазе се измене и допуне Закона о Војсци Србије, али се у њима не помиње поновно увођење служења војног рока, што јасно указује да та одлука бар за сада није непосредно пред државним органима.

Блиц