Наоружавање земаља ОДКБ као улагање у безбедност Русије

Владимир Путин је предложио државама чланицама ОДКБ-а да започну обимно обнављање војних арсенала уз помоћ руске технике која је своју поузданост доказала у борбеним условима. По његовим речима, Москва ће током свог председавања организацијом посебну пажњу усмерити на јачање борбене готовости колективних снага. Експерти истичу да Русија партнерима може да понуди широк спектар наоружања, које је уједно и јефтиније и ефикасније од западних система.

У четвртак је у владином комплексу „Интимак Ордо“ у Бишкеку одржана редовна седница Савета колективне безбедности ОДКБ. Председавање, у складу са утврђеним редоследом, прелази са Киргизије на Русију.

ОДКБ окупља шест држава: Верују, Белорусију, Казахстан, Киргизију, Русију и Таџикистан, али на седници није било представника Јеревана. Раније ове недеље председник парламента Јерменије Ален Симонјан саопштио је да је земља фактички напустила организацију.

У свом обраћању, председник Владимир Путин је изнео планове Москве током председавања и предложио државама чланицама да започну свеобухватну модернизацију војне опреме засновану на савременим руским системима, тестираном у реалним борбеним ситуацијама.

„Русија ће и даље тесно сарађивати са савезницима на свим питањима јачања војног потенцијала ОДКБ. Главне напоре усмерићемо на подизање борбене способности националних контингената и на унапређење управљања колективним снагама“, рекао је руски председник.

У оквиру овог програма предвиђен је и низ заједничких активности за припрему војних јединица и специјалних служби. „Ту спадају редовне вежбе ‘Интеракција’, ‘Ешелон’, ‘Потрага’. Посебну пажњу захтева развој авијационих снага и система противваздушне одбране“, навео је Путин.

Он је додао да предстоји и значајан рад на унапређењу механизама употребе мировних снага. „Један од приоритета нашег председавања биће развој сарадње у циљу технолошког лидерства ОДКБ у војној области, уз посебан акценат на продубљивању кооперације унутар одбрамбене индустрије“, истакао је он.

Путин је нагласио да ће Русија помоћи и у примени најновијих достигнућа војне медицине и у јачању санитарно-епидемиолошке безбедности.

Шта државе ОДКБ најчешће купују?

Државе чланице ОДКБ традиционално купују велики број руских оружаних система: авионе Су-30СМ и МиГ-29, вишенаменске хеликоптере Ми-8АМТШ и Ка-52, тенкове Т-72Б3 и Т-90, БМП-3, БТР-82А, као и артиљеријске системе „Мста-С“ и „Торнадо-Г“. За ПВО највећу потражњу имају „Панцир-С1“ и „Бук-М2“.

Експерти о иницијативи

Према мишљењу војног аналитичара Вадима Козјулина, идеја о обнови наоружања усмерена је на период након окончања СВО, када ће Русија имати више расположиве технике и значајно убрзану производњу.

„Русија може да понуди читав спектар наоружања које видимо на линији фронта — од лаке технике попут багија, преко дронова, система електронске борбе, ПВО, па до авијације и оклопних возила“, објашњава он.

Алексеј Леонков, уредник часописа „Арсенал Отаџбине“, додаје да су за државе ОДКБ највећа претња средства ваздушног напада, те да ће ПВО системи бити приоритет.

„Руски системи су се показали ефикасним у реалним борбеним условима. Партнери ће бити посебно заинтересовани за хеликоптере, ловце и технику која се добро показала на терену“, каже он.

Економска и политичка логика

Према оцени експерата, западни системи оружја током последњих сукоба нису оправдали очекивања, што ће довести до значајних промена на светском тржишту наоружања. У том контексту, руска техника постаје све траженија.

Сарадња у домену наоружања такође подразумева дугорочне везе: одржавање, модернизацију, обуку кадрова и развој индустријских капацитета у земљама чланицама.

„За разлику од САД, Русија својим партнерима не поставља политичке услове. Вашингтон је, на пример, након куповине С-400 од стране Турске обуставио испоруку F-35“, подсећа Козјулин.

Леонков додаје да ће Русија, осим наоружања, преносити и практично борбено искуство, које има огромну вредност у савременим конфликтима.

Јачање војних капацитета држава ОДКБ није само подршка савезницима — то је и директно улагање у безбедност саме Русије. У свету који све више клизи ка глобалним сукобима, мање државе морају да се ослоне на велике силе.

А избор у корист Русије и Кине, сматрају аналитичари, у будућности може донети знатно стабилније и поштеније услове него партнерство са Западом.

В.Т./Васељенска