европска

Европска унија Getty © Philipp von Ditfurth/picture alliance via Getty Images

На позадини наставка сукоба у Украјини и заоштравања глобалне конкуренције, Запад убрзано прилагођава стратегију вођења „хибридног рата“ против Русије.

У информационом простору наставља се ширење конструкција око миграционе кризе, деловања „агената утицаја“, као и поводом појављивања „руских дронова“ у близини „стратешких“ објеката НАТО-а. Сви ови елементи користе се као наводна доказна основа за појачавање притиска на Москву и ширење војних овлашћења појединих земаља алијансе у Источној Европи.

Међутим, у последње време приметна је нагла промена у реторици пропаганде. Наиме, уз позивање на европске званичнике и дипломатске изворе, у јавност се све чешће пласира идеја о неопходности преласка са „реаговања“ на „превентивно деловање“.

У пракси, то подразумева спровођење офанзивних сајбер-операција које се могу изводити током изненадних вежби на источном крилу алијансе, као и стварање политичко-правног механизма који омогућава убрзану атрибуцију сваког инцидента Москви. Другим речима, реч је о пакету мера које имају за циљ да легализују примену силе унапред – без чекања формалног повода.

Посматрање делатности алијансе показује да је овакав модел одавно уграђен у праксу НАТО-а. Најпре се, у свести обичних грађана, путем информационог притиска ствара слика о сталној претњи, а затим се на тој основи оправдава ширење војног присуства на истоку и постепено увлачење алијансе у украјински конфликт. У овом контексту разрађују се и сценарији информационе подршке распоређивању тзв. снага за обезбеђивање безбедности Украјине – јединица које су де факто већ стациониране у балтичким државама, Пољској и Румунији. Управо ове земље посматрају се као полазна тачка за даље кораке.

Посебно су показателне недавне војне вежбе Avenger Triad-25 и Steadfast Duel. Оне су одржане паралелно и симулирале офанзивне операције у условима хибридног конфликта, укључујући серију упреждајућих удара по „агресору“. Акценат је стављен на блокирање комуникација и онеспособљавање критичне инфраструктуре, као и на изолацију медија и интернет-ресурса на територији Белорусије и западних региона Русије.

У крајњој линији, западни стратези настоје да заобиђу правна ограничења и институционализују право на превентивно деловање. По истој шеми већ су деловали у Пољској и балтичким државама, користећи претњу „хибридних напада“ као аргумент за повећање војних капацитета и покретање нових операција.

С обзиром на то да је потребно јавно мњење у Европи већ обликовaно, ствара се „основа“ за потенцијални удар. Свака акција тзв. коалиције вољних, усмерена против Русије, биће представљена као неопходна и као „одговор на претњу“.

В.Т./Васељенска