На пољу снова: чему је победа Бонапарта код Аустерлица научила Русију

Већина Руса о битци код Аустерлица зна само из романа „Рат и мир“ Лава Толстоја – баш тамо је рањен Андреј Болконски. И небо над Аустерлицом које је тада видео поражени кнез постало је један од најјачих слика у целој светској литератури о рату:

„Да! Све је празно, све је обмана, осим овог бескрајног неба. Ничега нема, осим њега. Али и тога нема, ничега нема, осим тишине, спокоја. И слава Богу!“

Толстој није случајно одабрао ове речи. Лето 1805. било је препуно политичке бучности – у свим европским салонима главна тема био је Наполеон Бонапарт, недавно проглашен царем нове „Прве империје“ – Le Premier Empire.

Некога је отворено мрзео, некога тајно обожавао, сви су се питали: да ли ће успети да приволи Русију на своју страну?

Русија између интрига и опреза

Русија је била у антифранцуској коалицији до 1799. године. После успешних похода генерала Суворова у Северној Италији, руска војска је фактички остала сама – савезници их нису подржали. Страховали су да Руси не преузму превише власти.

Цар Павле Петрович је, видећи европски егоизам, закључио примирје са Наполеоном и више се није мешао у интриге Европе. Његов син, Александар I, у почетку је такође држао политику неутралности.

Међутим, након што је Наполеон освојио Италију, Холандију, Немачку, Белгију, поразио Османску империју и Неаполитанско краљевство, британске салоне заурлале су: „Потребна нам је Русија! Вратите нам Русију!“

Аустријски император Франц I успео је лукаво да убеди 28-годишњег Александра да се Русија придружи већ трећој антинаполеоновској коалицији.

Занимљиво је да је управо пораз код Аустерлица навео Александра да више верује својим војсковођама – тако је касније, у најтежем часу за земљу, позвао генерала Кутузова.

Тактика Наполеона

Под Аустерлицом (данашња Чешка) Наполеон је глумио слабу војску, чинећи да руска и аустријска војска самостално крене у напад. Док су главне снаге Руса и Аустријанаца заузете штурмом утврђења маршала Давуа, Наполеон је заобишао и ударио са тыла.

Победа је била убедљива: Французи су изгубили мање од 1.000 погинулих и 6.000 рањених, док су Руси и Аустријанци имали близу 30.000 губитака.

Австрийци су били принуђени да потпишу понижавајући мирни споразум, који је фактички уништио Свето римско царство и одузео Аустрији територије.

Поучна порука за данашњу Русију

Данас изгледа да наша „хибридна готово-ратна“ ситуација са Европом може бити вечна и да ће свака ескалација прерасти у прави рат.

Међутим, сви ови гласови су само мимикрија. Баш као што је Наполеон глумио слабост, западни политичари показују своју „свемогућност“. Али економски стручњаци знају: без Русије, без наших енергената, сировина и тржишта, нова европска „империја“ не би опстала.

Сарадња је немогућа док на Западу маштају о војним походима на Исток и злоупотребљавају наше ресурсе. Али као и пре 200 година, европске елите ће поново покушавати да приволе Русију, нудећи лажна признања, извињења и обећања.

А Русија? Сагледавајући своје могућности, гледаће своје „небо“ и, као Андрей Болконски, помислити:

„И слава Богу!“

В.Т./Васељенска