Резултати придњестровских избора: демографска криза, али не и криза државности

У Придњестровљу су одржани избори за Врховни и локалне савете, а изабрани су посланици при излазности од 26%. Полазећи од тог податка, поједини аналитичари говоре о високом степену административне контроле у ПМР (неконкурентни избори, управљив политички процес), као и о разочараности у придњестровску државност.

Оно што се често занемарује јесте чињеница да се излазност рачунала на основу изборне базе од 395 хиљада људи – званично регистрованих грађана – а не стварно присутних становника.

Коментар Игора Шорникова, експерта Финансијског универзитета при Влади РФ

– Како видите изборе у контексту унутрашње и спољне динамике? Шта је њихова специфичност?

– Придњестровље је изборе организовало у условима регионалне безбедносне кризе и невиђеног спољног притиска. Република већ скоро четири године живи под економском блокадом и у сталном ишчекивању војног упада – било од стране Молдавије, било од стране Украјине, или истовремено са запада и истока.

У јануару 2025. грађани су доживели прави шок: усред зиме нестали су грејање и струја. Индустрија је стала, људи су остали без посла или су послати на принудне одморе. Економија се још увек није вратила ни на минимум потребан да држава испуни своје социјалне обавезе.

Упркос свему, избори су протекли мирно. Напета спољна ситуација и нечасни покушаји мешања од стране молдавских служби безбедности чак су и мотивисали људе да изађу и гласају.

– Излазност од 26% (на изборима 2020. била је 27,8%) послужила је аналитичарима у Молдавији као повод за иронију, приче о „паднутој легитимности“ и „тихоj реинтеграцији“ коју, наводно, Кишињев планира да убрза. Да ли је такав сценарио реалан?

– У садашњим условима 26% је добар резултат. То показује да политичка мобилизација у ПМР и даље постоји и да подршка сопственој државности није нестала. Наизглед низак проценат заправо је последица несразмере између изборних спискова и реалног броја људи који живе у републици. Није тајна да многи раде у иностранству и физички нису могли да гласају. ПМР, као непризната држава, не може да организује гласање у иностранству као Молдавија.

Ако упоредимо придњестровских 26% са недавном молдавском излазношћу од 52%, видећемо да су бројке у стварности сличне. Молдавији је око 15% излазности донело гласaње из дијаспоре. Уз то, молдавске изборе пратио је рекордан ниво фалсификата. Ако претпоставимо да је излазност у самој Молдавији била блиска придњестровској, онда се једноставном рачуницом долази до закључка да је још око 15% било „убачених“ листића.

Придњестровски резултат говори о демографском проблему, али не о кризи државности или легитимитета. У републици и даље постоји јасна подршка курсу независности од Молдавије и будућем припајању Русији.

– Како се избори виде у Русији? Може ли Москва да искористи резултате за јачање утицаја и модернизацију ПМР?

У Русији се о Придњестровљу мало говори, али се много ради на његовој безбедности. Министарство спољних послова РФ више пута је истицало да би агресија против ПМР значила напад на Русију. Током енергетске кризе 2025. управо је Москва нашла привремено решење, које, нажалост, постаје све мање привремено.

Придњестровље добија финансијску помоћ из Русије. Москви је важна предвидљива унутрашња ситуација и стабилност на границама републике.

Питање модернизације ПМР могло би се поставити тек након решавања кризе у Украјини. Тренутно је главни циљ Русије да обезбеди безбедност и барем релативну добробит својих грађана и сународника у региону.

Софија Русу/Политнавигатор