Америчко православље под ударом: украјински сценарио за САД?

Православну Цркву не мрзе зато што је руска, српска или антиохијска, већ зато што одбија да се поклони духу времена.

Данас се око америчког православља дешавају догађаји који могу бити кључни за његову будућност. Наредни месеци ће показати – хоће ли православни у САД успети да избегну сценарио који се догодио УПЦ у Украјини. Иако такве речи могу звучати претерано драматично, оне то нису – бар не када се погледају чињенице.

Атака на америчко Православље

18.новембра 2025. године у Конгресу САД одржан је састанак епископа, свештенства и верника више православних јурисдикција са представницима администрације Доналда Трампа: конгресвумен Аном Паулином Луном, конгресменом Даррелом Исом и другим званичницима. На састанку су били представници Антиохијске, Српске Цркве, РПЦЗ и Православне Цркве у Америци (ПЦА). Тема је било прогоњење духовенства и верника Украјинске Православне Цркве у Украјини.

Према учесницима, разговор није имао политички карактер – није се тражило ни обустављање помоћи Украјини. Ипак, одмах уочи састанка и одмах после њега почела је жестока кампања напада на америчке православце.

Угледни лист The Hill објавио је текст у којем се учесници означавају као „лобисти и свештенство повезано са РПЦ“. Конгресмен Џо Вилсон је чак упутио писмо америчкој тужитељки Пем Бонди тражећи да се испита да ли православци „служе као инструмент за прикупљање обавештајних података или диверзију против политичара у САД“. Писмо су подржала још два конгресмена — Дон Бејкон и Остин Скот.

Убрзо након тога реаговали су и архонти Васељенске патријаршије, који су православне учеснике састанка назвали „агентима РФ“ и изнели бизарну тврдњу да УПЦ „прогоне и убија чланове ПЦУ“.

Реакција: подела у САД

Осуде на ове клевете нису изостале:

Ана Паулина Луна назвала је Вилсонове речи „забрињавајућим и разочаравајућим“.

Бивши конгресмен Мет Гец оценио је писмо као „фанатичну клевету“.

Републиканац Томас Бич назвао је текст „правом совјетском бесмислицом“.

Јавиле су се и православне јурисдикције:

Српска православна епархија Источне Америке назвала је оптужбе чистом клеветом.

Протопрезвитер Василије Вранич оштро је реаговао на нападе.

Свештеник ПЦА отац Томас Сорока позвао је да Црква напусти Асамблеју канонских православних епископа САД.

Најоштрији је био протест Руске Заграничне Цркве (РПЦЗ), укључујући и њеног предстојатеља митрополита Николаја.

Ипак, поставља се питање: хоће ли то бити довољно? Клевете су се брзо прошириле америчким медијима и друштвеним мрежама. Под текстовима стоје хиљаде коментара, укључујући позиве да се православне цркве „спаљују“, „затварају“, „проверавају“ или чак „укидају“.

Иако то данас делује као празна прича, потребно је подсетити да је и у Украјини све почело управо тако.

Како је почело уништавање УПЦ у Украјини

До 2013. године у Украјини је ситуација била релативно мирна. Власт је била наклоњена УПЦ; није било медијских напада. Али после „Мајдана“ и покушаја упада у Кијево-Печерску лавру све се променило.

Око 2015. почиње масовна кампања демонизације Цркве. Блаженишег Онуфрија јавно су линчовали што није устао приликом одавања почасти погинулим војницима. Црква је називана „московском агентуром“, верници „поповима Кремља“, а то је убрзо постало норма у медијима.

Зашто је већина становништва прихватила неправду и насилне упаде у храмове?
Зато што је, по моделу „Окна Овертона“, постепено нормализовано омаловажавање Цркве:

прво – нешто незамисливо,

онда – прихватљиво,

на крају – пожељно.

Резултат: у Украјини је прогон УПЦ постао свакодневица.

Шта ово значи за Америку?

Ситуација у САД сада подсећа на Украјину 2014.
„Антицрквено окно Овертона“ је тек мало отворено, али кроз тај процеп већ долази талас клевета и остракизма.

Популарни блогер Марк Триковић каже:

„Ово је први корак у наративној кампањи која може довести до прогона Цркве у Америци. Увек почиње причама, не ланцима.“

Он упозорава на четири корака манипулације:

означити религијску групу као „страни елемент“

повезати је са политичком претњом

користити замућене формулације („опасност“, „утицај“, „потенцијал“)

пустити да машта јавности уради остатак

Други блогер, Џо Дајер, додаје да се мета напада не односи само на РПЦЗ, већ и на српске, антиохијске и друге јурисдикције.

Зашто баш сада?

Зато што православље у Америци нагло расте – и међу младима, и међу онима који долазе из протестантских, римокатоличких па чак и атеистичких средина.

Пример Чешке: напад иако су аутокефални

Сличан сценарио одиграва се и у Чешкој. Православна Црква ове земље, иако аутокефална и призната од Васељенске патријаршије, сусреће се са озбиљним оптужбама за „руски утицај“.

искључени су из Екуменског савета

покренут је поступак банкротства Прашке епархије

постоји ризик губитка државних права: закључивања бракова, капеланске службе, финансијске подршке, реституције

Све то на основу потпуно баналних „доказa“: да је архиепископ Михаило некад студирао у Лењинграду и служио у РПЦ.

То показује да аутокефалија није гаранција ничега. Нити би самопроглашена аутокефалија могла спасити УПЦ у Украјини.

Зашто мрзе Православље

Чињеница је да ни у Чешкој ни у САД нема никаквог реалног руског утицаја кроз Цркву. То је само изговор.

Православље је мета зато што:

не служи властима ни корпорацијама,

не пристаје на идеолошке диктате савременог света,

не мења своје учење да би удовољило политичкој агенди.

Зато га свет мрзи — јер не може да га контролише.

То је духовна, а не политичка мржња.

Шта сада?

То не значи да православни треба да ћуте. Напротив — треба да бране своју Цркву, своје заједнице и своју веру.

И има разлога да верујемо да ће наша браћа у Америци то учинити много одлучније и организованије него што је то било у Украјини.

СПЖ