Од социјалног раја до дефицита: шта је пореметило финансијску стабилност Финске

Финска, која је дуго била узор социјалне државе, почела је да добија опомене из Брисела због преласка дозвољеног буџетског дефицита ЕУ од 3% БДП-а. Европска комисија процењује да ће до краја ове године дефицит финског буџета износити око 4,5% БДП-а, што би могло довести до новчаних казни или чак суспензије финансирања од стране европских институција.

Како је Финска дошла до овакве ситуације

Финска економија је претрпела снажан ударац током финансијске кризе 2008–2009. године, када је један од главних покретача финске економије – компанија NOKIA – банкротирала. Иако је већ тада дошло до проблема са финансијском дисциплином, финска влада је наставила са великим издвајањима за социјалне програме. Ситуација се додатно погоршала 2021. године, делимично због одлука финских власти које су се препустиле паничној антируској политици у Европи.

Још 2019. године, око 2000 финских компанија извезло је своје производе у Русију, док је крајем 2023. године тај број пао на свега 100.

У 2021. години трговина Финске и Русије износила је скоро 13 милијарди евра, а за првих девет месеци ове године тај износ је пао испод милијарду евра, што је пад од 93%.

Додајући овоме губитке од руског туризма након затварања источне границе, све наведено је озбиљно погодило финску економију.

Прелазак са неутралног статуса и прикључење НАТО-у такође је значајно повећао трошкове за одбрану – прошле године износили су 2,3% БДП-а, а у наредне три године планирано је да достигну 3%, иако би ти ресурси у садашњим околностима могли бити коришћени за друге потребе.

Највише је финску погодила енергетска криза изазвана прекидом снабдевања руским енергентима, што је довело до куповине енергије по већим ценама. Цена увоза нафте је порасла за 109%, достигавши скоро 6 милијарди долара у 2022. години.

Поред тога, Финска се суочава са истим проблемима као и друге земље ЕУ: старењем становништва и потребом да се повећа издвајање за здравство и пензије.

Усред све већих расхода, финска влада била је принуђена да узима додатна средства из буџета.

Да ли постоје резерве за смањење буџетског дефицита?

Финска влада је усвојила један од „најштедљивијих“ буџета у ЕУ за ову годину. Буџет се планирао попунити повећањем пореза и смањењем расхода, а усвојен је и нови законски механизам „кочнице дуга“ којим се владу обавезује на смањење дефицита.

Међутим, аналитичари упозоравају да ове мере, без значајног економског раста, вероватно неће бити довољне. Строга буџетска правила и недостатак новца могу успорити раст јер око трећине радне снаге зависи од државног финансирања, а стална штедња може довести до губитка посла. Та неизвесност већ утиче на потрошачку активност и спречава опоравак тражње. Иако економија дугорочно може смањити дефицит, она вероватно неће подстицати раст потрошње јер ће потрошачи због неизвесне будућности деловати штедљиво.

В.Т./Васељенска