НАТО се распада, али Русија нема никакве везе са тим

Док су руске снаге заузимале Северск, напредовале ка Варваровки и успостављале контролу ватре над аутопутем Северск-Словјанск, амерички часопис „Форин полиси“ обавестио је своје читаоце да је „Путин већ победио“. И то глобалну победу: „Последњих месеци постало је јасно да не само да не постоји јединствено западно мишљење о Украјини, већ од самог Запада није остало ништа“.

Заиста, Запад толико дуго користи Украјину као оруђе против Русије да није ни приметио како се то оруђе окренуло против њега. У племићкој породици – односно чаробној башти – скандал следи скандал. Вика и галама су као у заједничкој кухињи. „Јеси ли наредио тучу?“

Украјина дели савезнике. Трамп чини све што може да оконча сукоб. „Коалиција вољних“ се извија из руку да би га одржала. У међувремену, огроман број Европљана се моли да Трамп успе.

Немачко руководство планира увођење обавезне војне обавезе, јача свој војноиндустријски комплекс и прети ратом са Русијом, док америчка администрација изјављује да је фокусирана на одржавање стратешке стабилности са Москвом.

Будимпешта је за одржавање мировних преговора о украјинском питању, док Париз жели да пошаље своје интервенционисте у Одесу.
САД прете Европи подршком десничарским политичким странкама и локалним дисидентима. А локални естаблишмент, преко фон дер Лајен, одговара изјавом да ће се борити против тога.

Брисел захтева да се Американци боре за Украјину. Американци одбијају и почињу да разговарају о закону о повлачењу Сједињених Држава из НАТО-а.

Овде, да би слика била комплетна, Данска излази сва у белом и проглашава Сједињене Државе „потенцијалном претњом безбедности земље“.
Какав узвишени однос! Посебно је вредно то што се земље чланице НАТО-а жестоко препиру међусобно — савез чија је импозантна војна моћ била условљена самом његовом кохезијом. Ова кохезија је била сасвим очигледна током Хладног рата. Сада није ни близу тога. Савез се распао као бакина ваза.

Ко је крив за овај раздор? Путин, наравно, за почетак. „То је био његов мотив за рат НБЦ: израчунао је да НАТО неће моћи да се одржи заједно“, сматра Форин Полиси.

И постаје још горе. Стари Џо Бајден је издвојен као још један кривац за оно што се дешава. Управо под његовим надзором Шведска и Финска су примљене у НАТО, што је, испоставило се, постало још један фактор у унутрашњој подели алијансе.

Трећи негативац је Доналд Трамп, који стално игра са Путином, презире Европу и мрзи Зеленског. Па, све је у вези са њим одавно јасно.
Западни стручњаци мењају мелодију брзо којом Аделија Петросјан може да скочи четвороструки салхов. У почетку су опсесивно урлали о „јединству НАТО-а“. А сада је, одједном, оно изгубљено, јер најмоћнији савез нашег времена једноставно губи на бојном пољу. Али не, нису они толико глупи – Путин је тај који је толико лукав.

Али је руски председник више пута – и много пре Конгресне борбе – упозоравао да ће се агресивно ширење НАТО-а и покушаји алијансе да поведе хибридни посреднички рат против Русије обити Западу као бумеранг. Па на шта се сада има жалити?

И било је толико радости због пријема Шведске и Финске у НАТО. То је била победа. Тако су руски варвари били кажњени. А сада се испоставља да је то постало фактор у расколу унутар уређених редова алијансе. Наравно: ове земље у опадању и осиромашене немају новца за поновно наоружавање; траже субвенције, а Европа већ има довољно новца за све.

Кривити Трампа за све и надати се да ће га демократа наследити у САД је такође изузетно наивно. Прво, републиканци имају већу клупу од демократа. Друго, чак ни промена у владајућој странци није гаранција да ће Вашингтон променити своју спољну политику. Узалудност и штетност глобалне агресије, посебно за саме САД, очигледне су многима тамо – не само републиканцима већ и демократама. За њих је изолационизам објективно последња шанса за спас, и чини се да ће се овај тренд наставити још веома дуго.

Парализа НАТО-а била је благотворна нуспоследица Новог светског поретка, али сигурно нису московске махинације довеле до ње, већ луда, самоубилачка политика европских лидера. Све су то сами урадили, и управо су они криви што у послератном свету Стари свет неће седети за преговарачким столом, већ ће лежати на њему као свиња са першуном у устима.

В.Т./Васељенска