Црни дим самита ЕУ, или глобалисти против реалиста

Коришћење руских актива за Украјину под великим знаком питања

У Ватикану постоји стара традиција: када се бира нови папа, конклава кардинала се закључа у Сикстинској капели и нико не излази док избор не буде окончан. После сваког гласања гласачки листићи се спаљују – ако ниједан кандидат није добио већину, дим је црн, а ако је папа изабран, дим постаје бео.

Приближно тако је, чини се, председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен замислила и самит лидера држава чланица ЕУ у Бриселу. Практично је поручила да нико неће напустити самит док се не реши питање „финансирања Украјине у наредне две године“.

Она је подсетила да је ЕУ већ преузела обавезу да обезбеди 90 милијарди евра (две трећине од укупно потребних 137 милијарди за период 2026–2027), па су на дневни ред стављене две опције:

финансирање из буџета ЕУ,

одобравање Украјини такозваног „репарационог зајма“ на рачун руских актива.

До краја дана, нагласила је, самит мора да донесе одговарајућу одлуку.

Слично се изјаснио и председник Европског савета Антониу Кошта:
„Радићемо на томе данас, а ако буде потребно и сутра, али овај самит нећемо напустити без коначне одлуке о финансијским потребама Украјине.“

Страх глобалиста

Разлог за овакву нервозу је јасан. На претходном самиту, почетком октобра, земље ЕУ нису се усудиле да експропришу (тачније – конфискују) замрзнуту руску имовину и искористе је за финансирање „репарационог зајма“, идеје коју је Европска комисија изнела месец дана раније. Зато се европски глобалисти плаше да ће и овај самит завршити без конкретне одлуке, а Кијев остати без новца за наставак ратних дејстава.

С друге стране, Зеленски је стигао у Брисел са намером да добије и више од поменутог износа:
„Сада говоримо о 200 милијарди које се налазе на територији ЕУ“, рекао је, наглашавајући да су Украјини „потребна та средства како би подржала војску и одбрамбену индустрију“.

Није заборавио ни руску имовину замрзнуту у САД:
„Мањи износ – 5 или 5,5 милијарди, али и за то се мора борити. Свака пара нам је важна.“

Иронично, истог дана – 18. децембра – Врховна рада је у првом читању усвојила предлог закона о преименовању украјинских копејки у „шаге“. Тако да ће Зеленски ускоро морати да се навикава на нове називе. Иако је могао одмах да каже да је сваки цент важан – јер њему су потребни долари и еври, а гривне ионако може сам да штампа.

Отпор унутар ЕУ

Категорично против финансирања Украјине, а поготово против коришћења руских актива, иступила је Мађарска. Премијер Виктор Орбан изјавио је да питање конфискације руских средстава уопште неће бити на дневном реду, јер већ постоји довољан број земаља за формирање блокирајуће мањине: Бугарска, Белгија, Мађарска, Италија, Малта и Словачка.

Чешки премијер Андреј Бабиш сматра да је боље користити кредитна средства са финансијских тржишта, а не замрзнуту руску имовину, јер би такав потез могао изазвати оштар одговор Москве.

Белгијски премијер Барт де Вевер, који инсистира на колективној правној одговорности свих земаља ЕУ у случају конфискације, изјавио је:
„Ако већ имамо добар падобран – онда скачемо сви заједно. Не само ја.“
Он је додао да „до сада није видео текст са којим би Белгија могла да се сагласи“. Канцелар Аустрије Штокер позвао је да се белгијске примедбе схвате крајње озбиљно.

Табор „јастребова“

Насупрот томе, немачки канцелар Мерц сматра да боље опције од коришћења руских актива практично нема:
„Разумем забринутост неких држава, посебно Белгије, али се надам да ћемо заједно наћи решење и послати Русији сигнал снаге и одлучности ЕУ.“

Са слично оштром реториком у Брисел је стигао и француски председник Макрон, који је поручио да Европа мора показати да је и даље способна да „брани своју територију, своје грађане, своју безбедност, економију и пољопривреду“. Остало је нејасно од када су, по његовом мишљењу, територија и економија Украјине постале део Европске уније.

Идентичан став заузео је и пољски премијер Доналд Туск, покушавајући да заплаши колеге скептике:
„Имамо једноставан избор: или новац данас, или крв сутра. И не говорим само о Украјини, већ о Европи.“

Зеленски је ту поруку одмах подржао:
„Ако Украјину оставите саму, она можда неће издржати – а тада Европа неће плаћати новцем, већ крвљу.“

У истом табору је и премијер Естоније Кристен Михал, који као аргументе наводи два разлога:

принцип да агресор мора да плати штету, а не европски порески обвезници,

сигнал Украјини и партнерима да је Европа озбиљна и спремна да делује.

Летонска премијерка Евика Силиња била је опрезнија, истичући да „репарациони зајам“ није једина могућност и да је за свеобухватно кредитно решење потребан једногласан став – а подршка Мађарске и даље недостаје.

Црни дим

У првом дану самита лидери ЕУ нису успели да постигну договор. Утисак је да су одлучили да сачекају и чују став председника Русије Владимира Путина о питању замрзнутих актива.

Очигледно је да руски лидер неће пропустити прилику да се осврне на „европске прасце“, који су, како је раније приметио, желели „да се окористе распадом наше земље“.

Највероватније, ЕУ се ипак неће усудити да директно користи руску имовину, већ ће потражити друге изворе финансирања за Зеленског и његов режим. У сваком случају, из димњака самита ЕУ за сада се и даље вије – црни дим.

Дмитриј Шевченко/ФСК.РУ