На сопствени ризик и тужбу: Зашто се Европска унија неће смирити док не присвоји руску имовину

На самиту ЕУ у Бриселу пропао је првобитни план европске бирократије да конфискује руску суверену имовину и употреби је за наставак рата против нас. У ноћи ка петку донета је одлука да се за те потребе прибегне унутрашњем зајму, а да се замрзнута средства за сада не користе, „како би се избегла неслагања око преседанског плана финансирања Кијева“.

„Данас смо донели одлуку да Украјини издвојимо 90 милијарди евра. Хитно ћемо одобрити кредит обезбеђен буџетом Европске уније“, изјавио је председник самита ЕУ Антонио Кошта на конференцији за новинаре у петак ујутру, након вишесатних и скандалозних преговора.

Занимљиво је да је „ратна партија“ у паузама између спорова, касно у четвртак увече, покушала да прикаже ствар као да је одлука о експропријацији руског новца практично донета. Пољски премијер Доналд Туск, изашавши пред новинаре, изјавио је да су се земље ЕУ договориле да „разраде модел финансирања Украјине у 2026. и 2027. години коришћењем замрзнутих руских актива, а не заједничким зајмовима земаља ЕУ“. Туск је, међутим, пожурио.

Борба за наш новац, ипак, није завршена. Лидери ЕУ наложили су Европској комисији да настави рад на такозваном „репарационом кредиту“ за Кијев, заснованом на замрзнутим руским активима.

То значи да ће европска бирократија, уз подршку Француске, Немачке, балтичких и скандинавских земаља, наставити да разматра могућност отимања имовине Русије заобилазећи опозицију коју чине Белгија, Мађарска, Словачка и Чешка. Управо је њихово противљење овога пута срушило план председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен и других отворених русофоба.

На самиту су разматране две опције: или финансирање Украјине директно из буџета ЕУ, уз коришћење заједничког европског зајма, или такозвани „репарациони кредит“ ослоњен на замрзнуту руску имовину.

Прва опција подразумева да се новац узме из националних буџета земаља ЕУ. Али за европску бирократију то је изузетно опасан пут. Како ће грађани ЕУ реаговати на даље сиромашење изазвано одлукама сопствених влада – питање је сасвим јасно: те владе могу бити одуване као у олуји.

Зато русофобско језгро Европе преферира другу опцију – крађу руског новца са рачуна међународног депозитара Euroclear у Белгији, где се налази око 185 милијарди евра руске имовине.

Белгија је у овој ситуацији претворена у „жртвеног јарца“, јер ће сви ризици овог преседанског корака пасти управо на њу. Премијер Белгије Барт де Вевер изјавио је уочи самита да још није видео ниједан план „репарационог кредита“ са којим би његова земља могла да се сагласи. Нагласио је да су Белгији потребне „писане правне гаранције свих земаља ЕУ“ које би „покриле све могуће финансијске ризике“, јер је експропријација суверене имовине нешто без преседана.

Али није протестовао само он. Мађарски премијер Виктор Орбан изјавио је уочи самита да се окупља довољан број земаља које су против такве одлуке ЕУ и да ће је бити могуће блокирати. И био је у праву.

При томе, проблем није само у очигледној незаконитости одузимања руске суверене имовине. Свима је јасно да би таква одлука могла да разори финансијску стабилност Европе, а вероватно и глобалног система. То би био опасан преседан који би одвратио многе државе од улагања свог новца у ЕУ.

Постоји и још један, изузетно важан аспект. Одузимање руских актива из Euroclear-а представљало би фактичку објаву рата Москви. На то би Русија одговорила у правној равни – и сасвим извесно добила све спорове у било ком суду.

Централна банка Русије је већ у четвртак саопштила да намерава да поднесе тужбу у Москви са захтевом да Euroclear надокнади евентуалну штету. И то је тек први корак у ономе што би могло да се претвори у правни кошмар за Европску унију. Русија може поднети тужбе и Европском суду, арбитражном суду у Стокхолму, па чак и у оквиру УН.

У Бриселу су свесни да би њихова позиција пред судовима била губитничка. Али упркос томе настављају борбу за отимање руског новца. Европски бирократи не размишљају у категоријама неминовности судских одлука у корист Русије, већ у категоријама пумпања Украјине новцем ради наставка рата.

Претњу законитих тужби Москве европске елите намеравају да неутралишу – ратом са Русијом. Јер, у таквим временима, какве тужбе уопште могу да постоје?

Зато се може извести недвосмислен закључак:
Европска унија је бесповратно стала на пут рата са Русијом.

В.Т./Васељенска