Тужиоци у уторак одлучују о будућности јавног тужилаштва у Србији – са Загорком или без ње

Тужилачки избори који се у уторак, 23. децембра, одржавају у јавним тужилаштвима свих нивоа у целој Србији ради бирања пет чланова Високог савета тужилаштва из реда јавних тужилаца, одредиће даљи курс јавнотужилачке организације у Србији, наводе наши саговорници из правосуђа.

Ови избори се одржавају први пут после уставних и законских реформи из 2022. и 2023. године и практично представљају референдум у јавном тужилаштву.

Наиме, како указују упућени извори, тужиоци гласањем за одређене кандидате одлучују, са једне стране, о будућности са Загорком Доловац — која већ 16 година, у три мандата, као Врховни јавни тужилац држи апсолутну моћ и контролу над јавним тужилаштвом, и то кроз унапред договорен избор и напредовање подобних или, са друге стране, о самосталности јавног тужилаштва, ослобођеног од Загоркиних полуга моћи, уз одлучивање у складу са Уставом, законима и прописаним критеријумима за избор и напредовање јавних тужилаца у каријери.

Укупно 762 јавна тужиоца у Србији у уторак ће бирати два представника основних јавних тужилаштава, једног представника виших јавних тужилаштава, једног представника апелационих тужилаштава, Јавног тужилаштва за организовани криминал и Јавног тужилаштва за ратне злочине и једног представника Врховног јавног тужилаштва.

Саговорници објашњавају да су кључни бирачи на нивоу основних и виших јавних тужилаштава, која имају највећи број гласача — 448 на основном нивоу и 233 из виших јавних тужилаштава.

То су махом млади људи који тек треба својим радом да граде тужилачке каријере и напредују у складу са резултатима, а не по вољи и мерилима подобности Загорке Доловац.

На нивоу апелационих и специјализованих тужилаштава право гласа има 68 јавних тужилаца и 13 из Врховног јавног тужилаштва.

Међутим, како истичу наши саговорници, Загорка Доловац, као Врховни јавни тужилац, већ по функцији је члан ВСТ и представник Врховног јавног тужилаштва, што представља велику неправду за тужилачку организацију, јер свега 13 тужилаца из Врховног тужилаштва, од укупно 762 у целој држави, има чак два представника у ВСТ.

Венецијанска комисија је, пре усвајања уставних реформи, указивала на неопходност да се укине изборна јединица у Врховном јавном тужилаштву управо зато што је Врховни јавни тужилац већ члан ВСТ по функцији.

Међутим, то није учињено, због чега је сада кључна одлука на младим тужиоцима који треба да определе своју будућност, са или без апсолутне моћи Доловац.

Наиме, Врховно јавно тужилаштво, поред Доловац, чини још њих дванаесторо, а махом су сви кадар који је прошао не само катастрофалну реформу правосуђа и реизбор још 2010. године, већ су, како нам указују саговорници, већина њих прошла и Загоркина мерила подобности и послушности за напредовање у каријери.

Због тога ће се главна „борба“ гласовима за будуће чланове ВСТ водити на нивоу основних, виших и специјализованих тужилаштава.

Да подсетимо, Загорка Доловац се већ 16 година крије од јавности, док заједно са својим блиским сарадницима, махом неzaslužено награђеним високим функцијама у тужилаштвима широм државе, а нарочито на територији АП Војводине, „држи све конце“ у јавном тужилаштву Србије.

Она је одлучивала о судбини младих правника кроз изборе за јавне тужиоце, она је одлучивала о напредовању јавних тужилаца на више нивое, о избору главних јавних тужилаца, као и о дисциплинској не/одговорности свих њих, без да је икада реаговала и некога јавно заштитила од спољних напада и утицаја.

Када је тешко, тужиоци су увек остајали без заштите, препуштени сами себи, а када се на рачун Доловац упути било каква критика у јавности — моментално се активира комплетна машинерија, тобоже ради безбедности врховне тужитељке или заштите њене самосталности.

Иако се крије иза вела „неодговорности за туђе предмете“, јавност мора да зна да Закон о јавном тужилаштву врховној јавној тужитељки даје јасна овлашћења да такозваним обавезним упутством наложи поступање сваком главном јавном тужиоцу у Србији унутар тужилачке хијерархије, а самим тим и покретање кривичног гоњења за сваку радњу или догађај, против сваког лица.

Исто важи и за сумње које се појаве у јавности — када главни јавни тужиоци не реагују, она може, али очигледно неће, да им наложи поступање.

Поставља се логично питање: зашто ћути у јавности и зашто се крије?

Како нам указују саговорници, разлог је у томе што годинама тргује својим утицајем, што уцењује и што се у јавности систематски заклања иза формалног оправдања да Врховно јавно тужилаштво „није оперативно“.

Врховно јавно тужилаштво заиста није оперативно, али Загорка Доловац јесте — и она је једина одговорна за све „поступке“ који никада нису покренути, који никада нису окончани или су пропали услед ослобађајућих пресуда.

Данас је очигледно да у јавном тужилаштву постоји подела, односно стање које саговорници без увијања описују као потпуни хаос. Са једне стране налази се заробљени део тужилаштва под контролом Загорке Доловац, а са друге део који жели да поступа самостално, у складу са Уставом и законима Републике Србије, да своје колеге бира према утврђеним критеријумима и мерилима, а не по налозима Доловац.

Та подела, како наводе наши извори, постаје све видљивија, а већи део јавнотужилачке организације је у последње време отворено стао на страну супротстављања апсолутној моћи Загорке Доловац.

„Тај заокрет постао је јавно очигледан након што су средином прошлог месеца, на седници Високог савета тужилаштва — чији је Доловац члан по функцији — оборени сви конкурси за избор 88 јавних тужилаца, управо са циљем да се заустави такозвани изборни инжењеринг и кадровање тужилаца који су ‘подобни’ по мерилима Доловац“, подсећају наши саговорници.

Због тога, како додају, долазимо до кључне тачке — значаја односа снага у новом сазиву Високог савета тужилаштва, који ће бити утврђен након ових тужилачких избора.

Уколико апсолутна моћ остане у рукама Загорке Доловац, овлашћења тужилачких полуга моћи могла би и даље да буду злоупотребљавана. Уколико, пак, тужиоци овог пута искажу одлучност да изађу из зачараног круга власти Загорке Доловац и изаберу кандидате достојне поверења својих колега и будућих генерација јавних тужилаца, могло би да се појави светло на крају тунела, светло које би опрало и осветлило образ јавног тужилаштва и вратило поверење грађана Србије.

Подсећамо да је Загорка Доловац, поред свега наведеног, након три мандата и 16 година владавине јавним тужилаштвом, недавно изгубила и легитимитет Народне скупштине, која ју је бирала на ту функцију. То се догодило оног дана када скупштински Одбор за правосуђе, због низа уочених манjkавости, није усвојио њене извештаје о раду јавног тужилаштва за последњих пет година.

Што се тиче кандидата за предстојеће изборе, кандидатуру испред Врховног јавног тужилаштва поднела је само Јасмина Станковић — што, како оцењују извори, представља сигуран глас Загорке Доловац у ВСТ.

На нивоу апелационих тужилаштава, као и Јавног тужилаштва за организовани криминал и Јавног тужилаштва за ратне злочине, кандидати су Радмила Јовановић и Зоран Вучеља, при чему Јовановић важи за кандидаткињу блиску Загорки Доловац.

Кандидати за представнике виших јавних тужилаштава су Никола Ускоковић и пулен Загорке Доловац, Борис Мајлат.

За представнике основних јавних тужилаштава поново су се кандидовали чланови ВСТ Борис Павловић и Предраг Миловановић, познати као доследни противници Загорке Доловац, као и Јована Комненовић — кума Загоркине пуленке Иванe Стојиљковић Поморишки, шефице Трећег основног јавног тужилаштва у Београду, и Никола Стојановић.