Маневри САД око Венецуеле призивају кинеску флоту
Америчка „поморска блокада“ угрожава интересе Кине и мења односе у Латинској Америци.
Сједињене Државе почињу да спроводе обећану потпуну поморску блокаду Венецуеле. Америчке снаге су у међународним водама код обале те земље зауставиле и заплениле већ трећи нафтни танкер. Стручњаци упозоравају да овакав потез директно погађа интересе Кине и може имати далекосежне последице по читаву Латинску Америку.
Америчке власти су 21. децембра задржале танкер Centuries, који је превозио венецуеланску нафту намењену великом кинеском трговцу енергентима. Министарство унутрашње безбедности САД саопштило је да је акција део блокаде венецуеланских нафтних поља.
Према писању агенције Reuters, позивајући се на британску компанију Vanguard која се бави управљањем поморским ризицима, танкер под панамском заставом пресретнут је у Карипском мору, источно од Барбадоса. Брод се не налази на списку америчких санкција, а у последњих неколико година пловио је и под грчком и либеријском заставом.
Операцијом је руководила америчка Обалска стража, уз подршку војске која је обезбедила хеликоптер за десант на палубу. Министарка унутрашње безбедности САД Кристи Ноем поручила је да ће Вашингтон наставити да прогони „нелегалан транспорт санкционисане нафте која финансира наркотероризам у региону“.
Заменик портпарола Беле куће Ана Кели тврди да је Centuries превозио угљоводонике под америчким санкцијама, називајући брод делом „сенковите флоте“ Венецуеле. Министарство унутрашње безбедности је додатно саопштило да свако пловило које превози венецуеланску нафту може бити предмет америчке блокаде. Тренутно се, према њиховим подацима, око 70 танкера налази у венецуеланским водама, од којих је 38 под санкцијама Министарства финансија САД.
Убрзо је објављено да су Американци запленили још један танкер – Bella 1, који је пловио под панамском заставом и кретао се ка Венецуели ради утовара. Неколико дана раније задржан је и танкер Skipper, санкционисан још 2022. године због подршке иранском извозу нафте.
Реакције Каракаса, Пекинга и региона
Венецуела је инцидент назвала „тешким актом међународног пиратства“. У званичном саопштењу наведено је да су амерички војници у међународним водама насилно запленили приватни брод и отели његову посаду. Каракас је најавио да ће о случају обавестити Савет безбедности УН и друге међународне организације.
Бразилски председник Луис Инасио Лула да Силва упозорио је да би евентуална војна интервенција САД у Венецуели могла довести до катастрофе за читаву западну хемисферу.
Подршку Венецуели изразио је и Пекинг. Министар спољних послова Кине Ванг Ји поручио је венецуеланском колеги Ивану Гилу да се Кина противи „једностраном застрашивању“ и да подржава право свих држава да бране свој суверенитет и национално достојанство.
Слично упозорење стигло је и из Москве. Директор Латиноамеричког департмана МСП Русије Александар Шчетинин оценио је да пораст тензија око Венецуеле може имати непредвидиве последице по читав западни део света.
Кинески интереси и могући одговор
Према доступним подацима, Centuries је превозио око 1,8 милиона барела венецуеланске нафте марке Merey, коју је купила компанија Satau Tijana Oil Trading, један од посредника у испорукама кинеским рафинеријама. Кина је највећи купац венецуеланске нафте, са испорукама које у децембру достижу око 600.000 барела дневно.
Васиљ Кашин, директор Центра за комплексне европске и међународне студије ВШЕ, оценио је да овај случај представља опасан преседан који показује рањивост поморских испорука стратешких ресурса.
Он је истакао да ни власник брода, ни застава под којом је пловио, нити државе укључене у транспорт, нису под америчким санкцијама, као и да не постоје међународна ограничења пловидбе у том региону. „Практично, САД су пресреле танкер без јасног правног основа, што значи да би исто могле учинити са било којим бродом, било где у светским морима“, упозорио је Кашин.
Према његовом мишљењу, Кина неће оставити овај инцидент без одговора. У првој фази, Пекинг ће вероватно покушати да проблем реши тихом дипломатијом и да Вашингтону јасно стави до знања где су „црвене линије“. Уколико то не да резултате, Кина би могла да појача своје војно-поморско присуство у Карибском региону.
Кашин подсећа да кинеска ратна морнарица већ има искуства са дугим океанским мисијама, укључујући посете Латинској Америци и Карибима, као и флоту великих бродова за снабдевање, намењених управо за заштиту удаљених транспортних рута.
Да ли ће планови Вашингтона пропасти?
Амерички аналитичар Малек Дудаков сматра да Кина за сада неће реаговати слањем ратних бродова у Карибе. Ипак, додаје да ће амерички потези озбиљно нарушити углед САД у Латинској Америци и дугорочно ојачати позиције Пекинга, који је већ сада главни трговински партнер већине земаља региона.
„У латиноамеричким елитама постоји јасан прокинески консензус – без обзира на то да ли су власти леве или десне – јер је свима јасно да би кварење односа са Кином тешко погодило националне економије“, истиче Дудаков.
Он сматра да ће Доналд Трамп покушати да оживи доктрину Монро у односу на Венецуелу, али да су шансе за успех мале. „Вашингтон није успео 2019. године, када су суседи Венецуеле били далеко непријатељски настројенији, а економија земље у много горем стању. Данас је ситуација знатно повољнија за Каракас“, закључује аналитичар.
Према његовим речима, уколико Венецуела издржи притисак, то ће значити и коначни неуспех покушаја да се доктрина Монро примени у савременим условима.
В.Т./Васељенска
