После уличног хаоса и напада: Црна Гора поново отвара врата Турцима и враћа безвизни режим

Црна Гора је поново увела безвизни режим за држављане Турска, омогућивши им боравак до 30 дана, што је формално представљено као пооштравање у односу на ранијих 90 дана. Иако власти овај потез тумаче као усклађивање са визном политиком Европске уније и јачање миграционих контрола, суштина одлуке остаје иста, безвизни режим је враћен, а Турска поново добија институционално отворена врата.

Скраћивање дозвољеног боравка са 90 на 30 дана у Подгорици се представља као компромис и доказ „одговорне политике“, али у пракси та мера не мења много. Турским држављанима је поново омогућен улазак без визе, док се све своди на козметичку корекцију која више служи за умиривање јавности него за стварну контролу кретања и утицаја.

Власти као кључни аргумент наводе побољшану координацију са Анкаром и појачане безбедносне провере, уз напомену да би визни режим могао поново бити уведен уколико будуће процене ризика то буду захтевале. Међутим, управо та формулација, „ако процене покажу“, већ је виђена и у ранијим случајевима, где је служила као политичка ограда, а не као најава стварне промене курса.

Посебну тежину овој одлуци даје чињеница да долази након недавних озбиљних инцидената у Црној Гори, који су показали да питање присуства турских држављана није ни безазлено ни безбедносно неутрално. Након више физичких напада у којима су, према извештајима, турски држављани нападали Црногорце, дошло је до наглог ескалирања тензија на улицама. У појединим градовима уследила је неконтролисана реакција, паљење и демолирање турских локала, кафића и пословних објеката, што је створило атмосферу хаоса коју су власти покушале да представе као „изоловане инциденте“.

Ти догађаји су, међутим, јасно указали на дубље проблеме и на чињеницу да је однос између локалног становништва и турских држављана већ озбиљно оптерећен. Уместо да се из тих сукоба извуку јасне поуке и да се приступи системском пооштравању визне и безбедносне политике, одговор власти сведен је на формално скраћење боравка, док је суштина, повратак безвизног режима, остала нетакнута.

За део црногорске јавности који је веровао да ће држава повући јасну линију и послати поруку да су безбедност и друштвени мир приоритет, ова одлука делује као признање пораза. Смањење боравка на 30 дана не мења суштину – Турци се враћају, институционално и легално, док се „борба“ против тог процеса своди на симболичне потезе без стварног политичког ефекта.

Милутин Недељковић / Васељенска