Вашингтон увео санкције цензорима из ЕУ: на удару исти кругови који у Србији ликују због НИС-а

Сједињене Америчке Државе увеле су санкције против пет држављана Европске уније, међу којима је и бивши комесар ЕУ за дигитална питања Тијери Бретон, због њихове улоге у организованој цензури америчких платформи и грађана. Ове санкције директно су уперене против истих оних политичких и активистичких структура које у Србији ликују због санкција НИС-у, и које истовремено сарађују са политичарима и организацијама са истог овог америчког санкционог списка.

Док се у Србији санкције представљају као доказ политичке кривице државе и као аргумент у унутрашњим обрачунима, стварност на глобалном плану изгледа потпуно другачије. Санкције више нису искључиво инструмент притиска на „непослушне“ државе, нити су резервисане за земље ван западног блока. Напротив, оне све чешће постају средство унутрашњих сукоба самог Запада, усмерено против појединаца, организација и политичких структура које се налазе у средишту борбе за контролу јавног простора, медија и слободе говора.

САД су увеле санкције против пет држављана ЕУ због њихове улоге у цензури америчких интернет-платформи и Американаца на њима. Међу санкционисанима је и бивши комесар ЕУ за дигитална питања Тијери Бретон.

Санкционисана лица су „предводила организовану кампању да се америчке платформе присиле на цензуру, демонетизацију и репресију америчких ставова којима се они противе“, изјавио је државни секретар Марко Рубио.

Реч је о „радикалним активистима“ и невладиним организацијама које се користе као оружје у апарату цензуре на чијој мети су САД и Американци, додао је Рубио и напоменуо да је Стејт департмент „спреман да прошири списак ако други страни актери не промене курс“.

Особама са списка забрањен је улаз у САД, не могу да добију америчку визу, а ако се налазе у Америци могу да буду депортовани.

Поред Бретона, на списку санкционисаних налазе се и Клер Мелфорд, директорка Глобалног индекса дезинформација (ГДИ) и Имран Ахмед из Центра за сузбијање дигиталне мржње (ЦЦДХ), обе невладине организације са седиштем у Великој Британији; као и Ана-Лена фон Ходенберг и Јозефина Балон из немачке организације „ХејтЕјд“.

У образложењу санкција, Рубиова заменица Сара Роџерс подсетила је да је Бретон осмислио Закон о дигиталним услугама ЕУ (ДСА), и да је прошле године на основу њега претио Илону Маску како би спречио његов интервју са будућим америчким председником Доналдом Трампом.

Ахмед је описан као „кључни сарадник Бајденове администрације у напору да се власт злоупотреби против америчких грађана“ и аутор извештаја на основу којег је цензурисано 12 „антиваксера“, међу којима је био и садашњи министар здравља Роберт Кенеди Млађи. ЦЦДХ је такође планирао да „убије Масков Твитер“ и залаже се за проширење британске и ЕУ цензуре на цео свет, каже Роџерс.

По њеним наводима, Мелфорд предводи организацију која новцем америчких пореских обвезника „изнуђује и цензурише америчку штампу“ а за говор мржње проглашава оспоравање клевета.

Организација коју су основале Фон Ходенберг и Балон се представља као „истраживач“ тзв. говора мржње како би добила приступ америчким платформама и податке за даљу цензуру појединаца које проглашава за „екстремисте“, напоменула је Роџерс.

Одлуку о санкцијама поздравила је и Тулси Габард, начелник обавештајних служби САД.

„Право сваког Американца на слободу говора гарантовано је нашим Уставом. Стране државе које хоће да наметну своје ставове против слободе, цензуришу америчке гласове и присиле америчке платформе да ограниче или цензуришу говор најгрубље крше наш суверенитет и на то мора да се одговори“, написала је Габард у објави на Масковој мрежи Икс.

ЕУ је прошлог месеца казнила Икс са 120 милиона евра због наводног непоштовања ДСА, између осталог зато што је престао да „истраживачима“ даје приступ подацима које су раније користили за састављање спискова за цензуру „дезинформација“.

Важно је, међутим, истаћи једну чињеницу коју прозападни политички и медијски кругови у Србији намерно прећуткују.

Док се у домаћој јавности ствара утисак да су „санкције“ искључиво српски проблем, и да су оне наводно последица унутрашње политике и деловања актуелне власти, овај случај јасно показује супротно. Санкције Сједињених Америчких Држава које данас изазивају одобравање и задовољство међу прозападним функционерима у Србији немају никакве везе са српском политиком, нити са унутрашњим приликама у Београду.

Напротив, амерички санкциони механизми у овом тренутку су стратешки усмерени пре свега против Русије и актера које Вашингтон препознаје као део руског утицајног круга, док је Србија у том контексту често тек колатерална тема у медијским интерпретацијама.

Са друге стране, унутар саме Европске уније слика је потпуно другачија. Тамо санкције све чешће добијају лични и политички карактер, и усмерене су директно против појединаца, организација и политичких структура које се уклапају у пројекат контроле јавног простора, медија и политичког дискурса. Управо такви механизми, кроз мрежу невладиних организација, „факт-чекера“ и дигиталних регулатора, налазе своје партнере и у Србији — пре свега у деловима прозападне опозиције и са њом повезаних структура.

Зато је случај санкција против бившег комесара ЕУ за дигитална питања Тијери Бретон и његових сарадника више од пуке дипломатске мере. Он представља преседан који показује да цензура, притисак на платформе и координисано сузбијање непожељних ставова више није нешто што Запад може да представља као „унутрашњу ствар“ или моралну надмоћ, већ као спорну и санкционисану праксу.

Другим речима, док се Србији упорно лепи етикета „изоловане земље под санкцијама“, стварност показује да прави проблем није Србија, већ дубоки сукоб унутар самог западног система око питања суверенитета, слободе говора и контроле јавног простора — сукоб који је сада постао видљив и на највишем нивоу.

Васељенска