Како су блокадери системски уништили образовање у Србији 2025. године: Од студената направили таоце

Од почетка блокада факултета и средњих школа, студенти који су желели да уче и полажу испите суочавали су се са неизвесношћу, док су блокадери свесно и циљано уништавали образовање у Србији, остављајући дугорочне последице по генерације младих.

Уместо да универзитети буду место учења и развоја, постали су терен политичких сукоба и притисака. Почетком академске године, када је требало да предавања и испити крену пуном паром, факултети широм земље нашли су се под опсадом блокадера.

Месеци су пролазили, а студенти су губили драгоцене дане и прилике, док су блокадери показивали политичку обест која је, јасно, била усмерена против образовања, а не против система.

Студенти постали таоци

Блокаде факултета парализовале су студијске програме и онемогућиле нормалан ток наставе. Студенти који су желели да присуствују предавањима, да полажу испите, да извршавају своје обавезе, то нису могли.

Блокадери су својом политиком узели за таоце све оне студенте који су дошли да се образују. На овај начин, блокаде су престале да буду само облик протеста – постале су препрека образовном процесу. Многи студенти су месецима били приморани да гледају у празне учионице и напуштене амфитеатре, што ће оставити трајне последице на њихово образовање.

Факултетске обавезе су се одлагале, рокови померали, а академске каријере су се неочекивано одуговлачиле. За многе је то значило не само губитак времена, већ и стрес, финансијске трошкове и прекид континуитета у учењу.

Покушај упада у факултет

Блокадери су почетком септембра у Новом Саду покушали насилно да упадну у Филозофски факултет. Они су том приликом упалили бакље и напали припаднике полиције и Жандармерије гађајући их различитим предметима.

Том приликом је повређено више од 10 полицајаца.

pic.twitter.com/mKo7do29Qy

— Moj profil (@myprofile24) September 5, 2025

На удару и средњошколци

Исто тако, блокаде нису заобишле ни средње школе. Ученици, многи од њих малолетни и потпуно неорганизовани за политичке конфронтације, нашли су се на улицама и у блокадама, често без јасног разумевања зашто и за кога протестују.

Укључивање младих у овакве акције оставило је траг и на њихово образовање – часови су прекидани, распореди поремећени, а родитељи забринути.

Дугорочне последице

Не може се занемарити чињеница да су протести и блокаде имали директан ефекат на урушавање образовног процеса.

Студенти који су желели да уче, то нису могли. Академска година је била поремећена, а последице се и данас осећају у одложеним испитима, продуженим роковима и фрустрацијама младих људи који су хтели да напредују.

У једном тренутку протести су прешли из сфере легитимног изражавања незадовољства у свесно и циљано блокирање образовних институција без јасног плана како надокнадити изгубљено време и како заштитити права оних који желе да уче. Образовање није луксуз – то је темељ развоја појединца и друштва. Када се систематски блокира и онемогућава, последице се осећају дуго после скупа, транспарената и парола.

Такође, целокупно лудило које су блокадери створили у држави утицало је и на то да почну напади на директоре и декане образовних институција.

Напад на декана Патрика Дрида

Декан Факултета спорта и физичког васпитања у Новом Саду Патрик Дрид у априлу је брутално нападнут од стране блокадера.

Блокадери су га испред факултета јурили, гађали, вређали и поливали водом, а нападнута је и полиција.

pic.twitter.com/Upg0LdKVHR

— Niko (@Niko50714468) April 28, 2025

Терорисање директорке Пете београдске гимназије
Велики скандал догодио се крајем фебруара у Петој београдској гимназији, када је над директорком Данком Нешовић извршено насиље.

Она је покушала да одржи састанак са колективом, али је онемогућена „насиљем, буком и претњама које је предводио део колектива ове гимназије“.

View this post on Instagram

A post shared by Aleksandar Vučić (@buducnostsrbijeav)

B92